НА ДАНАШЊИ ДАН: ОСНОВАНА НАСА
Национална ваздухопловна и свемирска администрација (Натионал Адвисорy Цоммиттее фор Аеронаутицс) – НАСА основана је 29. јула 1958 године.
НАСА је одговорна за цивилни дио свемирског програма САД. Агенција је такође одговорна за дугорочна цивилна и војна истразивања у области ваздухопловства.
Када је Совјетски свемирски програм лансирао Спутник 1, први вјештачки сателит 4. октобра 1957. године, одмах је на себе скренуо пажњу САД и убрзао њихове напоре ка освајању свемира. Конгрес САД овај успјех Совјетског Савеза доживио је као велику пријетњу за сигурност САД (ово је познато као „Спутник Схоцк“) и одмах је затражио хитну и брзу акцију.
Тадашњи амерички предсједник Двајт Ајзенхауер и његови савјетници пажљиво су размотрили више промишљених акција и послије вишемјесечне дебате донијета је одлука да се створи нова федерална агенција за све цивилне активности у свемиру.
Ајзенхауер је 29. јула 1958. потписао Национални Аеронаутички и Свемирски Акт (Натионал Аеронаутицс анд Спаце Ацт) којим је основана Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА), чији рад је почео 1. октобра исте године.
НАСА је у свом саставу тада имала четири лабораторије са око 8.000 запослених које је она наслиједила од 46 година старе Истраживачке агенције за аеронаутику (Натионал Адвисорy Цоммиттее фор Аеронаутицс – НАЦА). Можда најважнији допринос развоју рактетног програма имали су коријене у нацистичкој Њемачкој, у виду њемачког научника Вернера фон Брауна, који се данас сматра оцем ракетног програма САД и који је у то вријеме био један од вођа ракетног програма у оквиру војне агенције за пројектиле и ракете (Армy Баллистиц Миссиле Агенцy ), која је била придружена НАСА-и.
Поведени успехјом Меркури и Џемини програма, покренут је програм Аполо са циљем истраживања Мјесеца, али не и слањем човека на Мјесец. Смјернице Аполо програма су радикално измијењене за вријеме предсједника Џона Кенедија, када је он 25. маја 1961. године објавио да САД желе да пошаљу човјека на Мјесец и потом га успјешно врате на Земљу, и као годину до које би то Американци постигли узео 1970. Тако је Аполо постао програм који ће послати човјека на Мјесец.
Поред више мисија са људском посадом гдје је НАСА потрошила огромна средства, било је и више мисија без људске посаде, а 1962. лансиран је Маринер 2, прва летјелица која је пролетјела поред неке планете, тачније поред Венере.
У пројектима који су касније услиједили били су слање двију Викниг сонди на површину Марса одакле су оне послале прве колор снимке његове површине назад на Земљу, мисије Војаџера и Пионира су биле веома импресивне, они су посјетили Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун и одатле су послали врло важне информације и снимке.
Касних 70-их и почетком 80-их НАСА је сву пажњу сконцентрисала на идеју шатла. Планиран да спејс шатл буде употребљаван у више мисија и лансирања, до 1985. направљено их је чак четри. Први лансирани шатл био је Колумбија који је полетио 12. априла 1981. Спејс шатл ипак није добра вијест за НАСА-у – летови су били скупљи него што је било планирано, још је лошу оцјену у јавном мњењу донијела и несрећа Челенџера 1986.
Спејс шатл је коришћен у лансирању многих пројеката као на примјер Хабл свмирског телескопа. Буџет пројекта свемирског телескопа Хабл био је за те услове веома скроман износио је свега двије милијарде долара, а овај пројекат имао је велику подршку и научника и јавности. Пројекат Хабл телескопа је заједнички пројекат НАСА и ЕСА (Европске свемирске агенције) , којим покренута будућа заједничка сарадња ових агенција.
Semberija info
НАСА је одговорна за цивилни дио свемирског програма САД. Агенција је такође одговорна за дугорочна цивилна и војна истразивања у области ваздухопловства.
Када је Совјетски свемирски програм лансирао Спутник 1, први вјештачки сателит 4. октобра 1957. године, одмах је на себе скренуо пажњу САД и убрзао њихове напоре ка освајању свемира. Конгрес САД овај успјех Совјетског Савеза доживио је као велику пријетњу за сигурност САД (ово је познато као „Спутник Схоцк“) и одмах је затражио хитну и брзу акцију.
Тадашњи амерички предсједник Двајт Ајзенхауер и његови савјетници пажљиво су размотрили више промишљених акција и послије вишемјесечне дебате донијета је одлука да се створи нова федерална агенција за све цивилне активности у свемиру.
Ајзенхауер је 29. јула 1958. потписао Национални Аеронаутички и Свемирски Акт (Натионал Аеронаутицс анд Спаце Ацт) којим је основана Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА), чији рад је почео 1. октобра исте године.
НАСА је у свом саставу тада имала четири лабораторије са око 8.000 запослених које је она наслиједила од 46 година старе Истраживачке агенције за аеронаутику (Натионал Адвисорy Цоммиттее фор Аеронаутицс – НАЦА). Можда најважнији допринос развоју рактетног програма имали су коријене у нацистичкој Њемачкој, у виду њемачког научника Вернера фон Брауна, који се данас сматра оцем ракетног програма САД и који је у то вријеме био један од вођа ракетног програма у оквиру војне агенције за пројектиле и ракете (Армy Баллистиц Миссиле Агенцy ), која је била придружена НАСА-и.
Поведени успехјом Меркури и Џемини програма, покренут је програм Аполо са циљем истраживања Мјесеца, али не и слањем човека на Мјесец. Смјернице Аполо програма су радикално измијењене за вријеме предсједника Џона Кенедија, када је он 25. маја 1961. године објавио да САД желе да пошаљу човјека на Мјесец и потом га успјешно врате на Земљу, и као годину до које би то Американци постигли узео 1970. Тако је Аполо постао програм који ће послати човјека на Мјесец.
Поред више мисија са људском посадом гдје је НАСА потрошила огромна средства, било је и више мисија без људске посаде, а 1962. лансиран је Маринер 2, прва летјелица која је пролетјела поред неке планете, тачније поред Венере.
У пројектима који су касније услиједили били су слање двију Викниг сонди на површину Марса одакле су оне послале прве колор снимке његове површине назад на Земљу, мисије Војаџера и Пионира су биле веома импресивне, они су посјетили Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун и одатле су послали врло важне информације и снимке.
Касних 70-их и почетком 80-их НАСА је сву пажњу сконцентрисала на идеју шатла. Планиран да спејс шатл буде употребљаван у више мисија и лансирања, до 1985. направљено их је чак четри. Први лансирани шатл био је Колумбија који је полетио 12. априла 1981. Спејс шатл ипак није добра вијест за НАСА-у – летови су били скупљи него што је било планирано, још је лошу оцјену у јавном мњењу донијела и несрећа Челенџера 1986.
Спејс шатл је коришћен у лансирању многих пројеката као на примјер Хабл свмирског телескопа. Буџет пројекта свемирског телескопа Хабл био је за те услове веома скроман износио је свега двије милијарде долара, а овај пројекат имао је велику подршку и научника и јавности. Пројекат Хабл телескопа је заједнички пројекат НАСА и ЕСА (Европске свемирске агенције) , којим покренута будућа заједничка сарадња ових агенција.
Semberija info
