Турска је извршила притисак на савезнике НАТО да ублаже званичну реакцију на принудно слијетање бјелоруског путничког авиона и привођење новинара Романа Протасевича у недјељу, рекле су дипломате агенцији Ројтерс.

Могући мотиви су очување веза са Москвом и економских односа са Бјелорусијом преко "Туркиш ерлајнза", као и привлачење руских туриста.

Тридесет савезника НАТО објавило је у сриједу саопштење у којем су осудили чин Бјелорусије, али нису уврстили никакве казнене кораке на којима су инсистирали балтичке државе и Пољска.

Саопштење је, како наводи Ројтерс, такође било мање оштро од јавних коментара генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга. Он је за инцидент рекао да је "државна отмица" и "нечувен".

Анкара је инсистирала да се из текста изостави било какво помињање подршке додатним санкцијама Бјелорусији и позиви на ослобађање тамошњих политичких затвореника, рекла су Ројтерсу двојица упућених дипломата. Уклоњена је и пријетња суспензијом сарадње НАТО са Бјелорусијом, додали су.

Британска агенција пише да мотиви Турске нису јасни.

Дипломате су казале да Анкара можда покушава да сачува везе са Москвом, најближим савезником Бјелорусије, и економске односе са Бјелорусијом преко "Туркиш ерлајнза", који има дневне летове за Минск. Друга могућност је, према писању агенције, настојање Турске да привуче руске туристе овога љета.

Пораст броја заражених прошлог мјесеца и бројна упозорења на путовање у иностранство поништили су многе резервације и створили могућност још једне изгубљене туристичке сезоне за Турску, којој је прилив готовине пријеко потребан за финансирање великог страног дуга, пише Ројтерс.

"Саопштење Сјеверноатлантског савјета о Бјелорусији договорено је консензусом свих 30 савезника. Не улазимо у детаље расправе у Савјету, који су повјерљиви," рекао је један званичник НАТО.

Један од дипломата је рекао да је Столтенберг добио сагласност свих савезника, укључујући Турску, за коначни текст саопштења које је објављено на сајту Алијансе, како би се избјегле даље јавне подјеле.

Инсистирање Турске на ублаженој реторици узнемирило је неке савезнике, посебно Пољску, Литванију и Летонију, које су тражиле да саопштење буде оштрије срочено, казале су дипломате.

Трећи дипломата је рекао да потез Анкаре углавном имао за циљ да употребу другачије формулације у односу на ону Европске уније, у којој су изнесени предлози за санкције. Међу њима је забрана авионима бјелоруских компанија да надлијећу ваздушни простор ЕУ, да користе аеродроме блока у позив авиокомпанијама ЕУ да избјегавају Бјелорусију.

Турска није чланица ЕУ, мада је одавно кандидат.

"Многи савезници су били веома фрустрирани Турском. Било је важно да НАТО одговори и није јасно зашто би Анкара жељела да брани (бјелоруског предсједника Александра) Лукашенка," рекао је европски дипломата који је присуствовао расправи.

Ројтерс подсјећа да је Турска посљедњих година постала тежи партнер за неке НАТО савезнике. Сукобила се са Француском око турске политике у Либији, са САД у Сирији и са Грчком око права на енергенте у Медитерану.

Турска је такође купила руски ракетни систем од Русије, за коју НАТО каже да је противник који покушава да дестабилизује Запад.

САД и ЕУ критикују, како кажу, клизање у ауторитарнију владавину током мандата предсједника Тајипа Ердогана, нарочито након покушаја пуча 2016. године.

Међутим, Турска, која има другу по величини војску у НАТО и стратешки положај између Европе и Блиског истока, те обале на Црном мору и Медитерану, је превише велика и важна да би је ЕУ и САД игнорисале, истиче Ројтерс.

Турска је више пута поручила да подржава НАТО, али да има право да води сопствену суверену спољну политику.

Анкара је тражила да се у саопштењу не помиње подршка додатним санкцијама Бјелорусији и позиви на ослобађање тамошњих политичких затвореника.

Агенције