У БиХ све више самоубистава
Пандемија Цовид-19 у потпуности је утицала на живот сваког појединца у свијету, па тако и у Босни и Херцеговини. Осим великих посљедица на здравствени и економски систем, пандемија је оставила велике посљедице на ментално здравље многих људи, а често смо свједоци медијских извјештаја о бројним самоубиствима.
У прошлој години суицид је починило 411 особа, од којих 193 у Федерацији БиХ, а 218 у Републици Српској.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске евидентирало је 218 самоубистава, што је за 7,9 одсто више у односу на годину раније. Према полној структури извршилаца, 170 је мушког и 48 је женског пола. Подаци МУП-а РС говоре да је чак 62 посто лица старије од 60 година.
Према црној статистици коју су урадиле полицијске агенције, дошло је до повећања броја самоубистава.
У прошлој години су, наводи се у извјештају Федералне управе полиције, у ФБиХ забиљежена 193 случаја самоубиства, а број извршења овог чина је за 2,6 одсто већи у односу на 2019. годину.
На подручју ФБиХ у марту ове године је почињено 14 самоубистава, наводи се у извјештају ФУП-а, гдје појашњавају да су починиоци у 11 случајева особе мушког пола, а у три се ради о особама женског спола.
Најчешће је било вјешање, затим употреба ватреног оружја, а на трећем мјесту је скок с висине.
Највише особа је 2020. суицид извршило у Кантону Сарајево, њих 41, на другом мјесту је Тузлански кантон са 40 случајева и Зеничко-добојски са 30. Слиједи Унско-сански са 24 самоубиства, Средњобосански са 19, Херцеговачко-неретвански 18, Ливањски 8, Посавски и Босанско-подрињски по четири самоубиства и Западнохерцеговачки два случаја суицида.
Омер Ћемаловић, неуропсихијатар и стални судски вјештак, за Ослобођење каже да је стални притисак којем су грађани константно изложени само један од фактора који утиче да особа у једној ситуацији није у стању да контролише своје импулсе.
- Тај стрес је изузетно јаког интензитета. Ова ситуација са короном је довела до тога да смо се морали одрећи свих лијепих навика, све оно што је било нека сатисфакција, доза позитивне енергије и суочавање са проблемима. Уз то све, компликује се економска ситуација. То је вишеструки проблем, а у основи свега лежи радикална промјена начина живљења и сталан притисак како материјалне, тако и животне егзистенције. То је склоп околности који је отрован, истиче Ћемаловић.
Он наводи да би друштво могло много тога да уради, али то не чини.
- Друштво треба да створи амбијент оптимизма и боље будућности, а не овако сваким даном све нас горим стварима бомбардују. Када човјек нема од чега да живи, нема вајде од психотерапије, мора се дати људима осјећај сигурности да ће у најгорим ситуацијама имати оно најпотребније. Без таквих мјера наших властодржаца бојим се да ће све мучнија атмосфера бити, посебно када све ове мјере прођу. Онда ће доћи до ситуације да се у пуном капацитету све покаже, јасан је неуропсихијатар.
Ослобођење
У прошлој години суицид је починило 411 особа, од којих 193 у Федерацији БиХ, а 218 у Републици Српској.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске евидентирало је 218 самоубистава, што је за 7,9 одсто више у односу на годину раније. Према полној структури извршилаца, 170 је мушког и 48 је женског пола. Подаци МУП-а РС говоре да је чак 62 посто лица старије од 60 година.
Према црној статистици коју су урадиле полицијске агенције, дошло је до повећања броја самоубистава.
У прошлој години су, наводи се у извјештају Федералне управе полиције, у ФБиХ забиљежена 193 случаја самоубиства, а број извршења овог чина је за 2,6 одсто већи у односу на 2019. годину.
На подручју ФБиХ у марту ове године је почињено 14 самоубистава, наводи се у извјештају ФУП-а, гдје појашњавају да су починиоци у 11 случајева особе мушког пола, а у три се ради о особама женског спола.
Најчешће је било вјешање, затим употреба ватреног оружја, а на трећем мјесту је скок с висине.
Највише особа је 2020. суицид извршило у Кантону Сарајево, њих 41, на другом мјесту је Тузлански кантон са 40 случајева и Зеничко-добојски са 30. Слиједи Унско-сански са 24 самоубиства, Средњобосански са 19, Херцеговачко-неретвански 18, Ливањски 8, Посавски и Босанско-подрињски по четири самоубиства и Западнохерцеговачки два случаја суицида.
Омер Ћемаловић, неуропсихијатар и стални судски вјештак, за Ослобођење каже да је стални притисак којем су грађани константно изложени само један од фактора који утиче да особа у једној ситуацији није у стању да контролише своје импулсе.
- Тај стрес је изузетно јаког интензитета. Ова ситуација са короном је довела до тога да смо се морали одрећи свих лијепих навика, све оно што је било нека сатисфакција, доза позитивне енергије и суочавање са проблемима. Уз то све, компликује се економска ситуација. То је вишеструки проблем, а у основи свега лежи радикална промјена начина живљења и сталан притисак како материјалне, тако и животне егзистенције. То је склоп околности који је отрован, истиче Ћемаловић.
Он наводи да би друштво могло много тога да уради, али то не чини.
- Друштво треба да створи амбијент оптимизма и боље будућности, а не овако сваким даном све нас горим стварима бомбардују. Када човјек нема од чега да живи, нема вајде од психотерапије, мора се дати људима осјећај сигурности да ће у најгорим ситуацијама имати оно најпотребније. Без таквих мјера наших властодржаца бојим се да ће све мучнија атмосфера бити, посебно када све ове мјере прођу. Онда ће доћи до ситуације да се у пуном капацитету све покаже, јасан је неуропсихијатар.
Ослобођење
Више из категорије
