Рекао је: Ко добије Истанбул владаће Турском; Истанбул је изгубио
Foto: Tanjug/AP
Локални избори у Турској су, практично, били прва провера владавине турског председника Реџепа Тајипа Ердогана откако је пре две године, после неуспелог државног удара, уведен председнички систем у тој земљи. Да су и грађани то тако схватили, јасно је и из чињенице да их је на изборе изашло око 80 одсто.
Према непотпуним резултатима, на основу 55 одсто пребројаних гласачких листиćа, са 51 одсто освојених гласова води Народни савез, коалиција коју предводи Ердоганова Партија правде и развоја (АКП), док је опозициони Национални савез на челу са Републиканском партијом освојио 37 одсто гласова.
Председник Турске је, међутим, веć је извесно, изгубио у престоници Анкари, у којој живи више од 10 милиона становника, од укупно 57 милиона житеља Турске с правом гласа.
У којој мери је резултат у Анкари важан Ердогану показује и то што је његова АКП веć саопштила да очекује промену исхода локалних избора у престоници у своју корист, јер ćе уложити жалбе на кршење изборне процедуре.
Према последњим информацијама, тесну победу у Истанбулу је однео опозиционар Екрем Имамоглу из Републиканске народне странке са 48,79 одсто гласова, док је Ердоганов кандидат Бинали Јилдирим (АКП) освојио 48,51 одсто. За Имамоглуа је гласало 4.169.987 становника Истанбула, док је је Јилдириму глас дало 4.146.042 људи.
Спутњик подсеćаи да је Ердоган раније поручио да ćе "онај ко победи у Истанбулу владати Турском".
Коментаришуćи ове резултате, спољнополитички коментатор Бошко Јакшиć каже да би могло да се каже да је Ердоган доживео најтежи пораз откако је пре 16 година дошао на власт. Изгубио је Анкару, а на путу је да изгуби Истанбул, где је рођен и где је почео своју политичку каријеру као градоначелник.
Према његовој оцени, опозициона партија и њен лидер Кемал Киличдароглу определили су се за кандидате који могу да привуку и конзервативне сегменте друштва које је досад владајуćа странка контролисала, и очигледно је та тактика успела.
"Ако се вратимо на висок одзив бирача, који је изнад 80 одсто, онда ови локални избори могу да буду пресек аутентичног расположења турских бирача, односно њиховог растуćег незадовољства. Могло би да се каже да је то много мање због аутократске Ердоганове власти, а много више због стања у економији, које је на граници рецесије. Незапосленост је у сталном расту, инфлација преко 20 процената“, указује Јакшиć.
За некадашњег дописника Тањуга из Турске Војислава Лалиćа лако се може испоставити да је резултат који је Ердоган остварио на локалним изборима у ствари Пирова победа. Поготово ако би, како се најављује, после Анкаре, Измира и још неких великих места, изборе изгубио и у Истанбулу.
"Ако би то био пораз и у Истанбулу, онда би то био велики пораз владајуćе партије која не зна шта је пораз од 2001. године, када ју је Ердоган основао, а 2002. са њом први пут победио на парламентарним изборима", каже Лалиć.
Као и Јакшиć, и он сматра да је Ердоган кажњен за промашаје у економској политици.
"Он је, после великог успеха и великог развоја турске привреде, довео земљу до рецесије. Покушао је да кривицу пребаци на западне земље, пре свега на Америку, да је Турску, једну од 15 водеćих економија, на тај начин хтела да потисне на споредни колосек. Грађани који очигледно осеćају економске проблеме у свом џепу овога пута то нису прихватили здраво за готово. Они су га казнили, чак и они који су раније гласали за Ердогана", објаснио је саговорник Спутњика.
На питање да ли ćе се овакав Ердоганов резултат одразити на међународну опозицију Турске, Лалиć каже да то неćе много утицати на Ердоганову спољну политику, јер она је доста разуђена.
Јакшиć је пак указао на још један изненађујући сегмент избора, а тиче се гласања Курда.
"Ердоган је после председничких избора у јуну прошле године захваљивао Курдима и њиховој главној странци за подршку коју су му исказали, али овога пута је јасно да се веćина гласова Курда прелила опозиционој Републиканској партији и да је то, такође, допринело овом Ердогановом резултату", каже саговорник Спутњика.
"Турска политика на неки начин улази у једну нову еру током које ćе ова два изразита политичка блока странака, који су се формирали и изашли на ове изборе, функционисати паралелно са снажним председничким системом који је Ердоган представио после референдума 2017. Избори су били битка између кампање опстанка Турске, како је то представљао Ердоган и његова владајуćа Партија правде и развоја и економских питања на којима је инсистирала опозиција коју традиционално предводи Народна републиканска странка, наследница Ататуркове странке", мишљења је Јакшиć.
СПУТЊИК
Према непотпуним резултатима, на основу 55 одсто пребројаних гласачких листиćа, са 51 одсто освојених гласова води Народни савез, коалиција коју предводи Ердоганова Партија правде и развоја (АКП), док је опозициони Национални савез на челу са Републиканском партијом освојио 37 одсто гласова.
Председник Турске је, међутим, веć је извесно, изгубио у престоници Анкари, у којој живи више од 10 милиона становника, од укупно 57 милиона житеља Турске с правом гласа.
У којој мери је резултат у Анкари важан Ердогану показује и то што је његова АКП веć саопштила да очекује промену исхода локалних избора у престоници у своју корист, јер ćе уложити жалбе на кршење изборне процедуре.
Према последњим информацијама, тесну победу у Истанбулу је однео опозиционар Екрем Имамоглу из Републиканске народне странке са 48,79 одсто гласова, док је Ердоганов кандидат Бинали Јилдирим (АКП) освојио 48,51 одсто. За Имамоглуа је гласало 4.169.987 становника Истанбула, док је је Јилдириму глас дало 4.146.042 људи.
Спутњик подсеćаи да је Ердоган раније поручио да ćе "онај ко победи у Истанбулу владати Турском".
Коментаришуćи ове резултате, спољнополитички коментатор Бошко Јакшиć каже да би могло да се каже да је Ердоган доживео најтежи пораз откако је пре 16 година дошао на власт. Изгубио је Анкару, а на путу је да изгуби Истанбул, где је рођен и где је почео своју политичку каријеру као градоначелник.
Према његовој оцени, опозициона партија и њен лидер Кемал Киличдароглу определили су се за кандидате који могу да привуку и конзервативне сегменте друштва које је досад владајуćа странка контролисала, и очигледно је та тактика успела.
"Ако се вратимо на висок одзив бирача, који је изнад 80 одсто, онда ови локални избори могу да буду пресек аутентичног расположења турских бирача, односно њиховог растуćег незадовољства. Могло би да се каже да је то много мање због аутократске Ердоганове власти, а много више због стања у економији, које је на граници рецесије. Незапосленост је у сталном расту, инфлација преко 20 процената“, указује Јакшиć.
За некадашњег дописника Тањуга из Турске Војислава Лалиćа лако се може испоставити да је резултат који је Ердоган остварио на локалним изборима у ствари Пирова победа. Поготово ако би, како се најављује, после Анкаре, Измира и још неких великих места, изборе изгубио и у Истанбулу.
"Ако би то био пораз и у Истанбулу, онда би то био велики пораз владајуćе партије која не зна шта је пораз од 2001. године, када ју је Ердоган основао, а 2002. са њом први пут победио на парламентарним изборима", каже Лалиć.
Као и Јакшиć, и он сматра да је Ердоган кажњен за промашаје у економској политици.
"Он је, после великог успеха и великог развоја турске привреде, довео земљу до рецесије. Покушао је да кривицу пребаци на западне земље, пре свега на Америку, да је Турску, једну од 15 водеćих економија, на тај начин хтела да потисне на споредни колосек. Грађани који очигледно осеćају економске проблеме у свом џепу овога пута то нису прихватили здраво за готово. Они су га казнили, чак и они који су раније гласали за Ердогана", објаснио је саговорник Спутњика.
На питање да ли ćе се овакав Ердоганов резултат одразити на међународну опозицију Турске, Лалиć каже да то неćе много утицати на Ердоганову спољну политику, јер она је доста разуђена.
Јакшиć је пак указао на још један изненађујући сегмент избора, а тиче се гласања Курда.
"Ердоган је после председничких избора у јуну прошле године захваљивао Курдима и њиховој главној странци за подршку коју су му исказали, али овога пута је јасно да се веćина гласова Курда прелила опозиционој Републиканској партији и да је то, такође, допринело овом Ердогановом резултату", каже саговорник Спутњика.
"Турска политика на неки начин улази у једну нову еру током које ćе ова два изразита политичка блока странака, који су се формирали и изашли на ове изборе, функционисати паралелно са снажним председничким системом који је Ердоган представио после референдума 2017. Избори су били битка између кампање опстанка Турске, како је то представљао Ердоган и његова владајуćа Партија правде и развоја и економских питања на којима је инсистирала опозиција коју традиционално предводи Народна републиканска странка, наследница Ататуркове странке", мишљења је Јакшиć.
СПУТЊИК
