НЕ ЗНАМО КОЛИКИ ЈЕ НИВО АНТИТИЈЕЛА СИГУРНА ЗАШТИТА ОД КОВИДА 19
У лабораторијама су ових дана велики редови, али не да би се утврдило постојање инфекције изазване вирусом корона, већ да би се провјерио ниво антитијела након примљене вакцине. Иако људи не знају да тумаче резултате, углавном на своју руку доносе закључак да ли су заштићени од ковида 19 или не.
Професор др Милош Марковић, имунолог с Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, сматра да је на дјелу права „антитјеломанија”, односно да многи после вакцинације иду у лабораторије да мјере ниво антитијела и да послије резултате стављају на друштвене мреже, о чему се даље полемише. Овај стручњак наглашава да се заштита не налази само у антитијелима и да постоји и целуларни имунски одговор посредован Т лимфоцитима, који у некој мјери штите сигурно, а ту су и такозване меморијске Б ћелије. „Мјерење само антитијела није цјелокупна процјена имунитета. У овом тренутку ми са сигурношћу не знамо која антитијела и у којој мјери штите. Не знамо ни који ниво антитијела је потребан за заштиту”, напомиње др Марковић.
Хоћете да кажете да се не зна колики ниво антитијела треба да има особа да би знала да је заштићена од ковида 19?
Тако је. Поред тога, различите лабораторије користе различите технике мјерења, које још увијек нису стандардизоване и чији резултати не могу да се пореде. Не значи да ће неко ко има у налазима антитијела 100 бити више заштићен од оног ко има 50. Зато ја не видим никакав смисао да се мјери ниво антитијела, иако сам свјестан да људи то масовно раде. Дијагностичка метода је сврсисходна само ако може да се протумачи налаз и предузму неке мјере. Ја не знам да протумачим резултате антитијела, нити мислим да ико у свијету то може да каже, а ако неко сматра да зна, волио бих да ми објасни на основу чега то мисли. Желим да кажем да нико тренутно не може човјеку да каже да је сигурно заштићен од короне.
А да ли онима који нису развили антитијела треба дати трећу дозу?
Потребно је да се ураде студије да би се закључило коме је потребна трећа доза исте или неке друге вакцине. То се већ помиње у Емиратима. Па чак је и „Синофарм”, произвођач кинеске вакцине, поменуо могућност давања треће дозе. Без адекватних студија нико не може људима да даје трећу дозу. Док се не разјасне ствари у вези с мјерењем антитијела и давањем треће дозе, не треба грађанима рећи да су сигурно заштићени јер онда неће да се чувају, да носе маске. А с друге стране, они који немају антитијела могу да упадну у панику због тога, те стога не треба ни да их мјере.
Многи људи оклијевају да приме вакцину јер сматрају да је сувише брзо направљена и да се не зна какве ће посљедице оставити по здравље.
Чињеница је да су вакцине направљене брже него што је то раније био случај. Код већине вакцина је просјек да се осмисли, развије и појави на тржишту био око 10 година. До сада је у историји најбрже добијена вакцина против заушки, и то за четири године, што је случај и с недавно регистрованом вакцином против еболе. Сада смо добили вакцине против ковида за мање од годину дана. Али, оне нису одједном створене, већ су сличне вакцине постојале у некој фази развоја за неке друге патогене. На пример, постојао је читав низ експерименталних вакцина за САРС и МЕРС, која су два сродна вируса овом вирусу корона. Стала су истраживања за вакцине против ових обољења јер није било довољно интереса за њих, јер је САРС практички нестао, а МЕРС се спорадично јавља. Истовремено је посљедњих година направљен велики напредак у технологији, посебно код РНК вакцина попут „Фајзерове” и „Модернине”. Због пандемије су се удружиле мале истраживачке групе и велике фармацеутске куће и почеле заједно да раде на истраживањима, а уједно је огроман новац уложен у све то, како непрофитних организација у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, тако и влада различитих држава. Дакле, сада је све било убрзано и није се губило десетак година у неким међуфазама и обезбјеђивању новца за истраживања, што се иначе дешава. Наглашавам да критеријуми безбједности и ефикасности вакцина нису нипошто снижени чињеницом да је сам поступак развоја вакцина убрзан. Тренутно је двадесетак вакцина у трећој фази истраживања, а неколико их је регистровано по убрзаној процедури у условима пандемије.
Да ли је нешто другачије урађено у тим фазама истраживања?
Не, осим што је условно одобрење дато прије потпуног завршетка фазе три. Наиме, за фазу три истраживања треба да се сачека двије-три године да би се добили резултати. То се сад није чекало. Али, питање је да ли је етично да се чека и да људи умиру од короне, а да имате резултате који говоре да су вакцине безбједне и ефикасне. Резултати су сјајни. И мени је зато разумљиво што су дата привремена одобрења за вакцине. Можда неко очекује да оне буду 100 одсто ефикасне, али такве вакцине не постоје. До сада је дато више од пола милијарди вакцина у свету. Прате се све потенцијалне нежељене реакције које би могле да буду повезане с вакцинама и немамо никакве аларме по питању њихове безбједности.
Али у неким земљама су се појавиле сумње на тромбозе повезане с вакцинама „Астра Зенеке”...
Објаве о овој вакцини могу код неког да изазову сумњу, али и мир, јер то значи да се све озбиљно прати и да се све што је ризично испитује по научним принципима. Када се утврди да сумње нису тачне, наставља се даље с примјеном вакцине. У супротном, обуставља се примјена вакцине. Тромбоемолијски догађаји код оних који су примили ову вакцину су изузетно ријетки, на нивоу од неколико случајева на милион вакцинисаних. Превасходно код жена млађих од 60 година примјећено је да може да се ствари тромб у мозгу и до сада је забиљежено знатно мање од 100 случајева на више од 20 милиона датих вакцина „Астра Зенеке” у Великој Британији и Европи. Наглашавам да се ради о изузетно ријеткој појави и да за сада није доказана њена узрочно-последична веза с вакцином, али постоји опрез, па је у неким земљама у овом тренутку стопирана вакцинација код млађих од 60 година. У сваком случају, чињеница је да корист од ове вакцине далеко премашује ризик те стога већина земаља у свијету и даље препоручује њено коришћење.
Има и оних који не желе да приме кинеску вакцину јер се у јавности говори о томе да не постоје резултати последње фазе испитивања и не зна се тачно колико је ефикасна.
Ти резултати нису до сада објављени у неком научном часопису, а зашто је то тако питање је за произвођача те вакцине. По мени је врло дискутабилан приступ да се не објаве резултати треће фазе испитивања. Једноставно, то није транспарентно. Не сумњам у то да они имају те резултате, али их нису званично објавили. Други произвођачи су доста транспарентнији. Ја сам научник и могу да говорим само о медицини заснованој на доказима, а да будем искрен, у овом случају морам да будем у некој мјери резервисан јер ти докази овдје нису јавни. Додуше, резултати испитивања прве и друге фазе су објављени у престижном научном часопису „Лансет”, али само на нешто више од 600 људи. Али, чињеница је да је ова вакцина прављена на класичној платформи и да подаци из наше Агенције за лијекове и медицинска средства Србије и Института „Батут” говоре да је у просјеку најмање нежељених реакција пријављено за ову вакцину. Дакле, вакцина је безбједна.
Колико она штити?
На основу информација од самог произвођача и студије која је спроведена у Емиратима, кинеска вакцина је нешто мање ефикасна од неких других, штити око 80 одсто. Она даје солидан степен заштите, али је то далеко од идеалног. Ипак, она сигурно у великој мери штити од тешке форме болести, чега се ми највише плашимо. Тек ће се мјерити колико је било обољелих међу вакцинисанима. Али, ако људи имају перцепцију да је највише оних који су добили корону, а пре тога су примили вакцину из Кине, то није чудно с обзиром на то да је код нас највише особа добило управо њу. Ако је оболио један одсто вакцинисаних од милион људи, онда је то у реду. Много је боље да људи добију ту вакцину, него да остану невакцинисани. Важно је знати и да је кинески произвођач поднио захтев за одобрење за ову вакцину од Свјетске здравствене организације и очекује се њихов одговор средином априла.
Студенти се боје вакцинације јер се по друштвеним мрежама шире гласине о томе да вакцине против ковида 19 изазивају стерилитет. Има ли истине у томе?
Стерилитет се углавном повезује са РНК вакцинама. То није тачно ни за те вакцине нити било које друге против ковида 19. Не постоје никакви докази за то. Није ми јасно који су мотиви људи који су то покренули, али онда су се укључиле друштвене мреже и све је то преувеличано. Недавно сам имао један вебинар и схватио праве димензије проблема када је трећина питања студената била повезана с том тврдњом и да се млади људи плаше. Тражили су од мене доказе да вакцина не изазива стерилитет, а ја сам им рекао да чекам да ми неко прво докаже да изазива. Желим да будем крајње јасан, не постоји никаква веза између стерилитета и вакцина против ковида 19.
А шта да раде људи који имају алергије? Да ли могу да се вакцинишу?
Они треба да добију вакцину. Дешава се да ти људи оду на вакцинацију, али да их врате с образложењем да не могу то да обаве због алергија. Ако је неко имао поленску кијавицу или алергију на храну или на убод осе, без проблема може да добије вакцину. А људима који су у животу раније имали теже реакције попут анафилактичког шока, нарочите на лијекове који се убризгавају, треба обезбиједити вакцинацију у болничким условима, што доста значи и психолошки и за пацијенте и за љекаре. Наглашавам да код нас до сада послије вакцинације није забиљежен ниједан прави анафилактички шок.
Појавила се ових дана вијест да само они који су имали неку реакцију на вакцину могу да буду сигурни да је она дјеловала. Како то коментаришете?
То је упрошћено виђење које није поткрепљено научним доказима. Постоје велике индивидуалне разлике у реакцијама на вакцине, неко нема никакву, неко има благу, а неко јачу реакцију. Нико није доказао да они који имају бол или црвенило на мјесту убода или вишу температуру имају бољи и имунски одговор и већи степен заштите.
Какав је ваш став о теорији да вакцине против грипа дјелују и на корону?
Тако нешто није утемељено на чињеницама. Не постоје докази за то. Али користим ову прилику да скренем пажњу да ове године нисмо имали грип, савјетујем да се људи вакцинишу следећих сезона јер ће нам се он сигурно вратити, могуће и у тежој форми. Када га нема неко вријеме, људи се не прокужавају, пада им имунитет.
Колико људи треба да се имунизује да бисмо стекли колективни имунитет?
Тешко је то тачно процијенити, али је вјероватно потребно још минимум од милион и по до два милиона вакцинисаних. Људи треба да буду свјесни да ће свако прије или касније добити ковид 19 и да вирус корона неће нестати. Једини начин да се болест не добије јесте вакцинација или да неко живи на изолованом острву и стога свако ко још увијек није вакцинисан треба да се вакцинише.
Професор др Милош Марковић, имунолог с Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, сматра да је на дјелу права „антитјеломанија”, односно да многи после вакцинације иду у лабораторије да мјере ниво антитијела и да послије резултате стављају на друштвене мреже, о чему се даље полемише. Овај стручњак наглашава да се заштита не налази само у антитијелима и да постоји и целуларни имунски одговор посредован Т лимфоцитима, који у некој мјери штите сигурно, а ту су и такозване меморијске Б ћелије. „Мјерење само антитијела није цјелокупна процјена имунитета. У овом тренутку ми са сигурношћу не знамо која антитијела и у којој мјери штите. Не знамо ни који ниво антитијела је потребан за заштиту”, напомиње др Марковић.
Хоћете да кажете да се не зна колики ниво антитијела треба да има особа да би знала да је заштићена од ковида 19?
Тако је. Поред тога, различите лабораторије користе различите технике мјерења, које још увијек нису стандардизоване и чији резултати не могу да се пореде. Не значи да ће неко ко има у налазима антитијела 100 бити више заштићен од оног ко има 50. Зато ја не видим никакав смисао да се мјери ниво антитијела, иако сам свјестан да људи то масовно раде. Дијагностичка метода је сврсисходна само ако може да се протумачи налаз и предузму неке мјере. Ја не знам да протумачим резултате антитијела, нити мислим да ико у свијету то може да каже, а ако неко сматра да зна, волио бих да ми објасни на основу чега то мисли. Желим да кажем да нико тренутно не може човјеку да каже да је сигурно заштићен од короне.
А да ли онима који нису развили антитијела треба дати трећу дозу?
Потребно је да се ураде студије да би се закључило коме је потребна трећа доза исте или неке друге вакцине. То се већ помиње у Емиратима. Па чак је и „Синофарм”, произвођач кинеске вакцине, поменуо могућност давања треће дозе. Без адекватних студија нико не може људима да даје трећу дозу. Док се не разјасне ствари у вези с мјерењем антитијела и давањем треће дозе, не треба грађанима рећи да су сигурно заштићени јер онда неће да се чувају, да носе маске. А с друге стране, они који немају антитијела могу да упадну у панику због тога, те стога не треба ни да их мјере.
Многи људи оклијевају да приме вакцину јер сматрају да је сувише брзо направљена и да се не зна какве ће посљедице оставити по здравље.
Чињеница је да су вакцине направљене брже него што је то раније био случај. Код већине вакцина је просјек да се осмисли, развије и појави на тржишту био око 10 година. До сада је у историји најбрже добијена вакцина против заушки, и то за четири године, што је случај и с недавно регистрованом вакцином против еболе. Сада смо добили вакцине против ковида за мање од годину дана. Али, оне нису одједном створене, већ су сличне вакцине постојале у некој фази развоја за неке друге патогене. На пример, постојао је читав низ експерименталних вакцина за САРС и МЕРС, која су два сродна вируса овом вирусу корона. Стала су истраживања за вакцине против ових обољења јер није било довољно интереса за њих, јер је САРС практички нестао, а МЕРС се спорадично јавља. Истовремено је посљедњих година направљен велики напредак у технологији, посебно код РНК вакцина попут „Фајзерове” и „Модернине”. Због пандемије су се удружиле мале истраживачке групе и велике фармацеутске куће и почеле заједно да раде на истраживањима, а уједно је огроман новац уложен у све то, како непрофитних организација у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, тако и влада различитих држава. Дакле, сада је све било убрзано и није се губило десетак година у неким међуфазама и обезбјеђивању новца за истраживања, што се иначе дешава. Наглашавам да критеријуми безбједности и ефикасности вакцина нису нипошто снижени чињеницом да је сам поступак развоја вакцина убрзан. Тренутно је двадесетак вакцина у трећој фази истраживања, а неколико их је регистровано по убрзаној процедури у условима пандемије.
Да ли је нешто другачије урађено у тим фазама истраживања?
Не, осим што је условно одобрење дато прије потпуног завршетка фазе три. Наиме, за фазу три истраживања треба да се сачека двије-три године да би се добили резултати. То се сад није чекало. Али, питање је да ли је етично да се чека и да људи умиру од короне, а да имате резултате који говоре да су вакцине безбједне и ефикасне. Резултати су сјајни. И мени је зато разумљиво што су дата привремена одобрења за вакцине. Можда неко очекује да оне буду 100 одсто ефикасне, али такве вакцине не постоје. До сада је дато више од пола милијарди вакцина у свету. Прате се све потенцијалне нежељене реакције које би могле да буду повезане с вакцинама и немамо никакве аларме по питању њихове безбједности.
Али у неким земљама су се појавиле сумње на тромбозе повезане с вакцинама „Астра Зенеке”...
Објаве о овој вакцини могу код неког да изазову сумњу, али и мир, јер то значи да се све озбиљно прати и да се све што је ризично испитује по научним принципима. Када се утврди да сумње нису тачне, наставља се даље с примјеном вакцине. У супротном, обуставља се примјена вакцине. Тромбоемолијски догађаји код оних који су примили ову вакцину су изузетно ријетки, на нивоу од неколико случајева на милион вакцинисаних. Превасходно код жена млађих од 60 година примјећено је да може да се ствари тромб у мозгу и до сада је забиљежено знатно мање од 100 случајева на више од 20 милиона датих вакцина „Астра Зенеке” у Великој Британији и Европи. Наглашавам да се ради о изузетно ријеткој појави и да за сада није доказана њена узрочно-последична веза с вакцином, али постоји опрез, па је у неким земљама у овом тренутку стопирана вакцинација код млађих од 60 година. У сваком случају, чињеница је да корист од ове вакцине далеко премашује ризик те стога већина земаља у свијету и даље препоручује њено коришћење.
Има и оних који не желе да приме кинеску вакцину јер се у јавности говори о томе да не постоје резултати последње фазе испитивања и не зна се тачно колико је ефикасна.
Ти резултати нису до сада објављени у неком научном часопису, а зашто је то тако питање је за произвођача те вакцине. По мени је врло дискутабилан приступ да се не објаве резултати треће фазе испитивања. Једноставно, то није транспарентно. Не сумњам у то да они имају те резултате, али их нису званично објавили. Други произвођачи су доста транспарентнији. Ја сам научник и могу да говорим само о медицини заснованој на доказима, а да будем искрен, у овом случају морам да будем у некој мјери резервисан јер ти докази овдје нису јавни. Додуше, резултати испитивања прве и друге фазе су објављени у престижном научном часопису „Лансет”, али само на нешто више од 600 људи. Али, чињеница је да је ова вакцина прављена на класичној платформи и да подаци из наше Агенције за лијекове и медицинска средства Србије и Института „Батут” говоре да је у просјеку најмање нежељених реакција пријављено за ову вакцину. Дакле, вакцина је безбједна.
Колико она штити?
На основу информација од самог произвођача и студије која је спроведена у Емиратима, кинеска вакцина је нешто мање ефикасна од неких других, штити око 80 одсто. Она даје солидан степен заштите, али је то далеко од идеалног. Ипак, она сигурно у великој мери штити од тешке форме болести, чега се ми највише плашимо. Тек ће се мјерити колико је било обољелих међу вакцинисанима. Али, ако људи имају перцепцију да је највише оних који су добили корону, а пре тога су примили вакцину из Кине, то није чудно с обзиром на то да је код нас највише особа добило управо њу. Ако је оболио један одсто вакцинисаних од милион људи, онда је то у реду. Много је боље да људи добију ту вакцину, него да остану невакцинисани. Важно је знати и да је кинески произвођач поднио захтев за одобрење за ову вакцину од Свјетске здравствене организације и очекује се њихов одговор средином априла.
Студенти се боје вакцинације јер се по друштвеним мрежама шире гласине о томе да вакцине против ковида 19 изазивају стерилитет. Има ли истине у томе?
Стерилитет се углавном повезује са РНК вакцинама. То није тачно ни за те вакцине нити било које друге против ковида 19. Не постоје никакви докази за то. Није ми јасно који су мотиви људи који су то покренули, али онда су се укључиле друштвене мреже и све је то преувеличано. Недавно сам имао један вебинар и схватио праве димензије проблема када је трећина питања студената била повезана с том тврдњом и да се млади људи плаше. Тражили су од мене доказе да вакцина не изазива стерилитет, а ја сам им рекао да чекам да ми неко прво докаже да изазива. Желим да будем крајње јасан, не постоји никаква веза између стерилитета и вакцина против ковида 19.
А шта да раде људи који имају алергије? Да ли могу да се вакцинишу?
Они треба да добију вакцину. Дешава се да ти људи оду на вакцинацију, али да их врате с образложењем да не могу то да обаве због алергија. Ако је неко имао поленску кијавицу или алергију на храну или на убод осе, без проблема може да добије вакцину. А људима који су у животу раније имали теже реакције попут анафилактичког шока, нарочите на лијекове који се убризгавају, треба обезбиједити вакцинацију у болничким условима, што доста значи и психолошки и за пацијенте и за љекаре. Наглашавам да код нас до сада послије вакцинације није забиљежен ниједан прави анафилактички шок.
Појавила се ових дана вијест да само они који су имали неку реакцију на вакцину могу да буду сигурни да је она дјеловала. Како то коментаришете?
То је упрошћено виђење које није поткрепљено научним доказима. Постоје велике индивидуалне разлике у реакцијама на вакцине, неко нема никакву, неко има благу, а неко јачу реакцију. Нико није доказао да они који имају бол или црвенило на мјесту убода или вишу температуру имају бољи и имунски одговор и већи степен заштите.
Какав је ваш став о теорији да вакцине против грипа дјелују и на корону?
Тако нешто није утемељено на чињеницама. Не постоје докази за то. Али користим ову прилику да скренем пажњу да ове године нисмо имали грип, савјетујем да се људи вакцинишу следећих сезона јер ће нам се он сигурно вратити, могуће и у тежој форми. Када га нема неко вријеме, људи се не прокужавају, пада им имунитет.
Колико људи треба да се имунизује да бисмо стекли колективни имунитет?
Тешко је то тачно процијенити, али је вјероватно потребно још минимум од милион и по до два милиона вакцинисаних. Људи треба да буду свјесни да ће свако прије или касније добити ковид 19 и да вирус корона неће нестати. Једини начин да се болест не добије јесте вакцинација или да неко живи на изолованом острву и стога свако ко још увијек није вакцинисан треба да се вакцинише.
