ШВЕДСКА ПРЕДСТАВИЛА ТРАЈНИ СТРОЖИ ЗАКОН О ИМИГРАЦИЈИ
Шведска је у четвртак, 8. априла, представила закон којим пооштрава правила за трајна усељења у земљу, а трајнима проглашава привремене мјере, уведене током миграцијске кризе 2015. ради ограничења прихвата избјеглица.
План закона социјалдемократске Владе удружене са Зеленима треба замијенити привремени закон на снази од 2016. и продужен 2019. због непостизања консензуса о трајном закону.
Према плану, избјеглице би добиле трогодишњу дозволу боравка која може постати стална дозвола боравка ако испуне одређене захтјеве попут знања шведској језика и довољних прихода.
У односу на своје становништво, Шведска је држава Европске уније која је прихватила највише избјеглица 2015. са више од 160.000 долазака, међу којима су бројни Сиријци. У десет година, земља са 10,3 милиона становника је пружила азил и омогућила спајања породица за 400.000 људи, према подацима имиграцијских центара.
Док расте противимиграцијска странка Шведски демократи, главне шведске странке, међу којима социјалдемократи на власти, направиле су у посљедњих пет година заокрет према строжој политици што је резултирало смањењем броја дозвола боравка.
„Уз тај план, Шведска више није мамац за тражитеље азила као што је била 2014. и 2015.”, изјавио је социјалдемократски министар за питања миграција Морган Јоханссон и бранио план који „дугорочно гарантује одрживи регулаторни оквир и осигурава да начело ограничених дозвола боравка не изазове неразмјерне ефекте“.
„Та основна правила су у складу са онима у већини других земља ЕУ.“
У новом закону ће постојати и обавеза осигурања потреба чланова породице током подношења захтјева за спајање породица која је уведена привременим законом.
Годину и по прије парламентарних избора у септембру 2022. године, вођа противимиграцијске странке Шведски демократи (СД) Јиммие Акессон критиковао је директиву у корист малољетника без пратње, којима ће бити допуштено да се наставе школовати и биће покривени „хуманитарном заштитом“.
Садашњи привремени закон, продужен 2019. године, истиче овог љета. Нови закон треба ступити на снагу у јулу након изгласавања у Парламенту.
План закона социјалдемократске Владе удружене са Зеленима треба замијенити привремени закон на снази од 2016. и продужен 2019. због непостизања консензуса о трајном закону.
Према плану, избјеглице би добиле трогодишњу дозволу боравка која може постати стална дозвола боравка ако испуне одређене захтјеве попут знања шведској језика и довољних прихода.
У односу на своје становништво, Шведска је држава Европске уније која је прихватила највише избјеглица 2015. са више од 160.000 долазака, међу којима су бројни Сиријци. У десет година, земља са 10,3 милиона становника је пружила азил и омогућила спајања породица за 400.000 људи, према подацима имиграцијских центара.
Док расте противимиграцијска странка Шведски демократи, главне шведске странке, међу којима социјалдемократи на власти, направиле су у посљедњих пет година заокрет према строжој политици што је резултирало смањењем броја дозвола боравка.
„Уз тај план, Шведска више није мамац за тражитеље азила као што је била 2014. и 2015.”, изјавио је социјалдемократски министар за питања миграција Морган Јоханссон и бранио план који „дугорочно гарантује одрживи регулаторни оквир и осигурава да начело ограничених дозвола боравка не изазове неразмјерне ефекте“.
„Та основна правила су у складу са онима у већини других земља ЕУ.“
У новом закону ће постојати и обавеза осигурања потреба чланова породице током подношења захтјева за спајање породица која је уведена привременим законом.
Годину и по прије парламентарних избора у септембру 2022. године, вођа противимиграцијске странке Шведски демократи (СД) Јиммие Акессон критиковао је директиву у корист малољетника без пратње, којима ће бити допуштено да се наставе школовати и биће покривени „хуманитарном заштитом“.
Садашњи привремени закон, продужен 2019. године, истиче овог љета. Нови закон треба ступити на снагу у јулу након изгласавања у Парламенту.
