САРАЈЕВО - Данас је јако важно да се на вријеме крене с цијепљењем. Здравље наших становника опоравит ће господарство. Ми смо, нажалост, на репу догађања, изјавио је у интервјуу за "Вечерњи лист" Вјекослав Вуковић потпредсједник Спољнотрговинске коморе СТК БиХ.

СТК БиХ, како каже направила је искорак с дигиталним приближавањем привредника из БиХ свијету. Вуковић говори и о оствареним и пропуштеним приликама у времену корона кризе.

"Корона је оставила јако велике посљедице на господарство, али и на цијелу економију и економски сустав те укупна кретања. Донијела је и неке новине. Видите како смо се помакли у свијету дигитализације, прелазимо на нове моделе пословања. Једнако како је глобална економија доживјела удар, а онда и пад, тако су се ствари одразиле и у БиХ", каже он.

Он истиче да се сви  морамо прилагођавати новим системима те да је управо ова криза била погода за нови почетак. Међутим, каже он, како бисте направили искорак, потребно је знати што су вам стратешке смјернице, морате имати визију и, на крају, знати што је циљ. 

"Не можемо, примјерице, сада само рећи - идемо што више извозити и тако опоравити господарство ако су нам границе затворене, ако и друге земље имају проблеме. Потребно се прилагодити".

Према његовим ријечима опоравак привреде БиХ повезан је с виталношћу ЕУ.

"На темељу посљедњих, али и ранијих показатеља можемо рећи како је то случај. Око 70% наших роба извозимо на тржиште ЕУ-а. За вријеме лоцкдоwна, односно првог вала короне, имали смо пад од 25% извоза и 28% увоза. Данас су ти подаци минус осам и минус 13 посто. То, пак, сугерира да смо крајем године биљежили лагани опоравак", истиче Вуковић.

Према његовим ријечима то показује како се опоравља привреда ЕУ. У јануару ове године извезли смо више роба него у јануару 2020. године. Кашњење вакцинације у БиХ дефинитивно ће, како каже имати утицаја на БиХ и њену привреду.

"Чињеница је да смо се споро снашли у самоме почетку, али и сада с цијепљењем. Ми у ВТК-у смо на самоме почетку предложили 40-ак мјера, од којих су 33 усвојене. И у томе смо били размјерно брзи. Борили смо се за ланце опскрбе, осигурање коридора, рад шпедитера, фитосанитарних инспекција како би робе несметано улазиле и излазиле из земље. Дефинитивно је проблем некоординираност и различито поступање. Од почетка, па тако и данас имамо различите мјере, било да је у питању полицијски сат или пак од кога ћемо добити цјепиво. У времену закључавања и ригорозних мјера бројне компаније су радиле, а државни службеници су били кући. Вратили су се у рујну и након тога узели годишњи", говори даље Вуковић.

На питање да ли би бх. привреда издржала нови локдаун, он одговара: "Јако тешко" и додаје:

"Но, при томе морам рећи да су наши подузетници врло подузетни, иновативни, креативни људи. Довољно је рећи да уговори, које смо имали потписане с ЕУ-ом, у времену коронакризе нису прекинути. Па ипак, наши господарственици из електро, металског, текстилног сектора су се сналазили, тражили нове уговоре. Отишли су према Турској, Африци, Јордану и преузимали послове других корпорација које их нису могли испунити. Зато често кажем, БиХ може бити примјер вриједних људи. Ако извозимо 70% наших роба, то најбоље говори да смо досегнули врхунску разину квалитете".

Вечерњи / Независне