Шеф Уједињених нација апеловао је на хитно прикупљање 5,5 милијарди долара да би се спријечила пропаст 34 милиона људи у више од 30 земаља које су на корак од масовне глади због ратова, а шеф Свјетског програма за храну (WФП) је упозорио да се 270 милиона људи у свијету ове године суочава с “кризом глади”.

Антонио Гутереш је на састанку Вијећа сигурности УН-а на високом нивоу, који је организовао САД, рекао да је више од 88 милиона људи патило од “акутне глади” на крају 2020. године због сукоба и нестабилности, што је 20 посто више него годину раније и да „пројекције за 2021. указују на наставак овог застрашујуц́ег тренда”.

Извршни директор Свјетског програма за храну Давид Бизли рекао је да су лидери одговорили на његово упозорење Вијећу сигурности прије годину, када је свијет био на ивици пандемије ЦОВИД-19 и “пандемије глади” која би могла да у “изгладњивање” гурне не само тадашњих 135 милиона, него и 270 милиона људи што ће ове године довести до “глади библијских размјера” у више од тридесет земаља.

‘Забринутост постала стварност’

На несрец́у, рекао је Бизли, “оно што је 2020. била забринутост, 2021. је стварност” због нових таласа ЦОВИД-19 и јер се економије још нису вратиле у нормално стање.

“Дакле , данас вас морам упозорити да поново клизимо према ивици понора”, рекао је он и подвукао: “Сада се 270 милиона људи суочава с кризом глади”.

И Гутереш и Бизли нагласили су да су постојећа и надируц́а криза глади углавном узроковане сукобима и да их је зато могуц́е спријечити.

“Климатски шокови и пандемија ЦОВИД-19 само распаљују ту ватру” сукоба, рекао је генерални секретар Уједињених нација.

Упозорио је да ц́е, “ако одмах не буде акције, милиони људи доц́и на ивицу екстремне глади и смрти”, указујуц́и на пројекције које показују да кризе глади “ескалирају и шире се преко Сахела и Рога Африке, а убрзавају у Јужном Судану, Јемену и Афганистану”.

У неким земљама Гутереш је рекао да је “глад вец́ ту” и “људи умиру од глади и трпе критичне стопе неухрањености”.
“Дијелови Јемена, Јужног Судана и Буркине Фасо захваћени су глађу или условима сличним глади”, рекао је он.
“Више од 150.000 људи је тамо у опасности од умирања од глади”, додао је.

Генерални секретар је рекао да је Конго, у сукобима на истоку и другим мјестима богатим рудом, “прошле године доживио највец́у кризу хране на свијету, са скоро 21,8 милиона људи који су гладовали од јула до децембра”, а Бизли, који је посјетио Конго прошле седмице, рекао је да тај број расте.

Хране се кожом угинулих животиња и блатом

У Афганистану је 17 милиона људи у сличном положају, четири милиона гладних више него прошле године.

У Нигерији је забиљежено “запањујуц́е повец́ање” са пет на 13 милиона гладних, а у Сирији се након 10 година рата “преко 12 милиона људи суочава се с кризним несташицама хране”.

Десет година пошто је Јужни Судан прогласио независност, Гутереш је рекао да је тамо 60 посто становништва гладно, са хроничним спорадичним насиљем, екстремним временским приликама и економским посљедицама ЦОВИД-19 који гура више од седам милиона људи у акутну несташицу хране.

Цијене хране су толико високе, рекао је он, да “само један тањир риже и пасуља кошта више од 180 посто просјечне дневне наднице – што би било као да у Њујорку такав оброк кошта 400 долара”.

Бизли , који је почетком фебруара посјетио један регион у Јужном Судану, рекао је да је чуо да “мајке тамо дјецу хране кожом угинулих животиња, или чак и блатом”, због чега је нужна хитна акција.

Генерални секретар је чланове Вијећа сигурности позвао да “свој привилеговани положај употребе да учине све што је у њиховој моц́и да окончају насиље, преговарају о миру и ублаже глад и патњу које погађају толико милиона људи широм свијета”.

Шеф Уједињених нација је рекао да је његова порука Вијећу сигурности једноставна: “Ако не храните људе, храните сукобе”.