Кинески предсједник Си Ђинпинг одјенуо је 2018. године војну одору и укрцао се на разарач Народноослободилачке војске у Јужнокинеском мору. Испред њега је тог травањског дана била највећа флота коју је комунистичка Кина икад истодобно послала на море - укупно 48 бродова, десеци борбених ловаца и више од 10.000 војног особља.

За Сија, најмоћнијег кинеског вођу након Мао Це Тунга, био је то још један корак према коначној амбицији - сили која ће показати кинеску величину и моћ преко свјетских седам оцеана.

“Задатак изградње моћне морнарице никад није био тако хитан као данас”, рекао је Си тог дана, пише ЦНН у својој великој анализи кинеске морнарице, преноси Н1.

Кина је постала највећа свјетска поморска сила.

Кина је већ била усред свеобухватне бродоградње какву свијет никад није видио. Си је 2015. године покренуо пројект претварања Народноослободилачке војске у борбену силу свјетских размјера, која ће бити равноправна америчкој војсци.

Наредио је инвестиције у бродоградилишта и технологију, и то темпом који постоји и данас. Сијев је план успио према барем једном мјерилу. У неком тренутку од 2015. до данас Кина је постала највећа свјетска поморска сила. И сада ради на томе да буде моћна и далеко од својих обала.

Морнарица Народноослободилачке војске имала је 2015. године 255 ратних бродова у својој флоти. На крају 2020. бројка је нарасла на 360 бродова, односно 60 више него што има америчка ратна морнарица.

За четири године кинеска морнарица имат ће 400 ратних бродова, процјењује се у америчким обавјештајним извјештајима. Кад се за успоредбу узме 2000. година, разлика је још драстичнија.

“Борбена снага кинеске морнарице утростручила се у само 20 година. Иако већ има највећу свјетску ратну морнарицу, Кина алармантном брзином гради модерне површинске бродове, подморнице, носаче авиона, борбене авионе, амфибијска пловила, подморнице с балистичким нуклеарним ракетама, велике бродове обалне страже и ледоломце”, стоји у извјештају америчке морнарице из просинца прошле године.

Независне новине