Водеће политичке странке у Босни и Херцеговини су на трошкове кампање за протекле Локалне изборе 2020. године потрошиле око 5,5 милиона марака. Међутим, према резултатима истраживања Транспаренси Интернешнела странке су у протеклој кампањи потрошиле далеко веће износе од оних које су приказале.

Према подацима из постизборних финансијских извјештаја политичких партија и независних кандидата који су достављени ЦИК-у, за кампање на Локалним изборима 2020. године потрошено је скоро два пута мање новца него на претходним Општим изборима одржаним 2018. године.
 

Странке су највише новца потрошиле на штампање предизборних огласа, плакатирање, саопштења и оглашавање у медијима. Најмање се, за разлику од претходних година, због корона вируса трошило на предизборне скупове. Управо због неодржавања предизборних скупова на кампање за локалне изборе 2020-е потрошено је најмање новца у задних 15 година. Највише новца за кампање потрошили су СНСД и СДА који су и остварили најбоље резултате на протеклим локалним изборима“.

Странке са највише новца по правилу освајају највише гласова. Случајеви да неко са мало уложеног новца постигне добар резултат своде се на ниво статистичке грешке.

МЛАДЕН БУБОЊИЋ, комуниколог
Да би се нека лична залагања појединаца, да ли је случај, али чисто да добију подршку народа на основу идеје, само идеје, ништа друго, а да се та идеја не чује, а може се само чути само на основу уложеног. Дакле да буде видљива у простору то је заиста риједак случај. У принципу увијек се поклапа уложено са оствареним“

Истраживањем које jе спровеео ТИ БиХ обухваћени су трошкови медијског и оглашавања путем билборда 15 водећих странака и то у 70 од укупно 142 општине у БиХ. Трошкови само ова два вида пропаганде за најмање 1,8 милиона КМ премашују износе које су странке исказале. За остале облике оглашавања, кажу у Транспаренцију, не постоје подаци, што указује да је износ који су странака потрошиле далеко већи од приказаног.

СРЂАН ТРАЉИЋ, ТИ БиХ
ТИ БИХ већ годинама указује да странке не пријављују све приходе којима располажу, те да им дио кампања финансирају јавне институције и предузећа, као и привилеговане приватне компаније које послују са државом, што је законом забрањено. Ако се овим појавама намјерава стати у крај, поручују из Транспаренција неопходне су измјене Изборног и Закона о финансирању политичких партија.

БХРТ