Денис Рахмановић, ученик петог разреда Основне школе „Јован Ристић” у Борчи, освојио признање Библиотеке града Београда „Читалац године”

„Читалац године”, престижно признање које додјељује Библиотека града Београда, уручено је Денису Рахмановићу, дјечаку који је прочитао  око 300 наслова у протеклој години. На свечаности поводом Дана Градске библиотеке и њеног 90. рођендана, Денис је поносно сједео као најмлађи награђени. 

Епидемија је утицала на живот свих грађана. Дјеца су углавном похађала наставу онлајн, имала су више слободног времена, једно вријеме су проводила више времена код куће па је Денис одлучио да квалитетно вријеме проведе уз квалитетну литературу.

,,Мама и тата су ми читали књиге за дјецу, сликовнице, а када сам кренуо у први разред наставио сам да читам сам. Научио сам слова већ са пет година и тада сам заволио књигу. У школи сам почео да читам лектиру. Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, Урош Петровић само су неки од писаца које сам веома радо читао“ прича Денис.

Његове прве прочитане књиге биле су о Џерониму Стилтону, мишу новинару који се упушта у разне авантуре и рјешава мистерије, аутора Елизабете Дами. Поред три стотине прочитаних наслова само у прошлој години, Денис је био фасциниран серијом књига Рика Риордана „Перси Џексон и богови Олимпа”.

,,Одушевиле су ме још „Мисија трио” Изабел Кантен, „Пет пријатеља” Инид Блајтон, али и књиге домаћих аутора, нарочито Нушићеве комедије, а поклоном Библиотеке града у ком сам добио двије књиге и два атласа обогатио сам кућну колекцију“, навео је Денис.

Школарци у данашње вријеме најчешће читају постове са Фејсбука, описе слика са Инстаграма, а када дође вријеме за школску лектиру, на интернету се тражи штиво, по могућности у што краћој верзији. Препричане књиге, рецензије са интернета, Денису нису нарочито интересантне. Овај дјечак више воли шуштање страница под прстима него звук кликтања миша на рачунару.

Школа је резервисана за збирке приповедака, бајки, пјесме, приче... Али, када неко воли да чита, не бира. Тако Денис с нестрпљењем ишчекује часове српског језика, а подршка му не мањка ни од наставнице српског коју је одмах обавијестио о престижној награди.

,,Једва чекам да се вратим у школску клупу. Ова онлајн настава је помало напорна, мислим да би се моји вршњаци углавном сложили са мном. На неколико сајтова пратимо наставу, а и лакше је када наставник стоји испред нас. Нарочито нама петацима који смо сада добили нове предмете“,  објашњава овај ученик петог разреда.

Колико га читање забавља говори и чињеница да је неке књиге прочитао и по два, три пута. Научнофантастични и авантуристички жанр му за сада највише пријају. Није искључено да ће, како буде одрастао, више пажње посветити нешто комплекснијим садржајима, узимајући у обзир да воли књижевност.

,,Књиге Дејвида Валијамса могу увек да читам. И сваки наредни пут је као прво читање. То су садржаји који никада нису досадни, поред неизоставног Џеронима Стилтона и једне од мојих најдражих кад сам био млађи, „Кућица на дрвету од 13 спратова” од Енди Грифитс“,  рекао је млади љубитељ књиге.

Млади данас мало читају. Уз мало подстицаја, код неких се јавља заинтересованост и она можда прерасте у велику страст. Овај симпатични дјечак има повјерења у књигу и зна да га никада неће изневјерити, а ни он њу. Што је старији, каже он, све ће више читати, разумјети и уживати у литератури.

,,Свјестан сам да дјеца слабије читају. Ја то волим јер на тај начин сазнајем нове ствари које нисам знао, доживљавам оно што се дешава јунацима у књигама, упуштам се у авантуру као да сам дио приче. Имам неколико другара који воле да читају и са њима често дискутујем о прочитаним књигама, препоручујемо једни другима неке наслове. Остали углавном више воле да играју игрице“, искрен је био Денис.

Поводом Дана и обиљежавања деведесетогодишњице Библиотеке града, поред Денисове титуле „Читаоца године” до 14 година, додијељене су и награде „Марија Илић Агапова” за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача, награда за најчитанију књигу страног аутора, као и Повеља за изузетан допринос.