Злакуско лончарство уписано на листу Унеска
Злакуско лончарство уписано је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства и тако постало четврти елемент на овој Унесковој листи из Србије, саопштило је Министарство културе и информисања.
Одлуку о упису Злакуског лончарства донио је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на 15. заседању које је одржано онлајн 15. и 16. децембра.
У Одлуци се наводи да се израда Злакуске лончарије односи на знања и вјештине у вези са израдом керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намијењене за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије. Израђене су од глине и калцита, чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији, код Ужица.
Знања и вјештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца. Упис Злакуског лончарства на листу Унеска значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је истовремено и подстицај очувању традиционалних заната.
Министарство културе и информисања и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, у сарадњи са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донијели су одлуку о покретењу процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу културног наслеђа човјечанства у циклусу 2019 - 2020.
Центар за нематеријано културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном „Старо село” Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса”, на основу донијете одлуке, припремио је номинацију. Та номинација у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа, дефинисане Конвенцијом из 2003. године, јер је ријеч о елементу који представља важан израз идентитета његових носилаца, а одражава и активан однос заједнице и средине која га окружује.
Сама техника израде директно је повезана са сировинама које се могу наћи само у географском подручју у којем је елемент присутан. Злакуско лончарство, као традиционални занат, уписан је у Национални регистар нематериијалног културног наслеђа 2012. године.
На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства Република Србија је уписала обичај прослављања породичне славе 2014. године, традиционалну народну игру коло, елемент из домена извођачких пракси, 2017, и пјевање уз гусле, дио традиционалног усменог стваралаштва, 2018. године.
Агенције
Одлуку о упису Злакуског лончарства донио је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на 15. заседању које је одржано онлајн 15. и 16. децембра.
У Одлуци се наводи да се израда Злакуске лончарије односи на знања и вјештине у вези са израдом керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намијењене за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије. Израђене су од глине и калцита, чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији, код Ужица.
Знања и вјештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца. Упис Злакуског лончарства на листу Унеска значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је истовремено и подстицај очувању традиционалних заната.
Министарство културе и информисања и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, у сарадњи са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донијели су одлуку о покретењу процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу културног наслеђа човјечанства у циклусу 2019 - 2020.
Центар за нематеријано културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном „Старо село” Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса”, на основу донијете одлуке, припремио је номинацију. Та номинација у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа, дефинисане Конвенцијом из 2003. године, јер је ријеч о елементу који представља важан израз идентитета његових носилаца, а одражава и активан однос заједнице и средине која га окружује.
Сама техника израде директно је повезана са сировинама које се могу наћи само у географском подручју у којем је елемент присутан. Злакуско лончарство, као традиционални занат, уписан је у Национални регистар нематериијалног културног наслеђа 2012. године.
На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства Република Србија је уписала обичај прослављања породичне славе 2014. године, традиционалну народну игру коло, елемент из домена извођачких пракси, 2017, и пјевање уз гусле, дио традиционалног усменог стваралаштва, 2018. године.
Агенције
