Руски предсједник Владимир Путин јуче је одржао завршну годишњу прес конференцију. Подсјетимо, ријеч је о најчешће маратонској конференцији на којој руски предсједник говори о бројним актуелним и будућим питањима, а из његовог говора може се закључити у ком правцу иде Русија и како види тренутну комплексну ситуацију у свијету.
Конференција је  ове године била другачија пошто је Путин одговарао на питања путем видео-везе, а питања је добијао од неколико информативних центара умрежених широм земље.

Поручио је како је 2020. година била "компликована" за Русију и бројне друге земље, али сматра да се међу негативним може издвојити и позитивно. Очекивано, већина конференције и питања новинара било је посвећено још увијек актуелној пандемији корона вируса. Русија, иако је у првом таласу прошла релативно добро, у другом је много теже погођена, а број мртвих ових дана је око 500 дневно. То су и даље поприлично мали бројеви у односу на неке друге земље.

Путин е истакнуо да се Русија у прољећним мјесецима добро припремила за наставак пандемије истакавши да је она данас трећа земља на свијету по броју дневних тестирања.

Посебно је похвалио руски Гамалеја институт који је први на свијету креирао вакцину за корона вирус, Спутник В. Рекао је да се он још увијек није вакцинисао јер, како каже, "није у предложеној старосној групи", али учиниће то ускоро.

Према његовом мишљењу, масовно вакцинисање је неопходна како би се створио тзв. имунитет крда с циљем побједе над пандемијом на глобалном нивоу. Нагласио је да оно што Русији у овом тренутку треба су производни капацитети како би се произвело довољно вакцина за масовно вакцинисање становништва.

Осим пандемије друга битна тема на коју се Путин осврнуо су недавни предсједнички избори у Сједињеним Америчким Државама и скорашњи пренос власти у вашингтону. Поручио је како се нада да ће Бајденова администрација промијенити приступ према Москви и да ће се ријешити проблеми због којих већ годинама пате америчко-руски билатерални односи. Посебно је нагласио како се нада да ће Џо Бајден обновити Нови СТАРТ споразум о контроли стратешког наоружања како би се избјегла опасна нова трка у наоружању. Похвалио је Бајдена истичући како је ријеч о особи с великим знањем како на подручју домаће тако и спољне политике.
Говорећи о Доналду Трампу, Путин је рекао да не брине за Трампа и његову политичку будућност истакавши да је очигледно да Трамп планира да остане у политици и подсјетио је да је упркос губитку на изборима освојио 47 одсто гласова.
Што се тиче главне "подтеме" америчких предсједничких избора, чињенице да Трамп одбија да призна пораз, што би теоретски могло ескалирати и у још знатно већу политичку кризу у САД-у, Путин се тога није дотакао дајући тиме до знања да о унутарњим питањима САД-а жели да задржи посве неутралан став.
Осврнуо се на нове оптужбе против Русије за хакерске нападе на неке од кључних америчких институција. Сугерисао је како иза анонимних оптужби против Русије заправо стоје америчке обавјештајне службе које медијима достављају овакве лажне оптужбе. Те исте структуре су, тврди Путин, и 2016. године шириле информације о "руским хакерима" који наводно раде за Трампа. Потпуно одбацује било какву руску одговорност и истиче како ове информације служе за додатно срозавање односа између Москве и Вашингтона.

Осврнуо се и на објаву нових информација у вези наводног тровања Алексеја Наваљног према којима су шеф руског ФСБ-а и Путин стајали иза напада. "Сумњам да ико жели видјети Наваљног мртва, укључујући и Кремљ. Тровања и тзв. 'истрага' имају неку другу сврху", рекао је Путин додавши да сматра да Наваљни активно сарађује с америчким обавјештајним службама и да је то  забрињавајуће.
Одговарајући на питање новинара ББЦ-а о томе је ли Русија мирољубива сила Путин је рекао да јесте и подсјетио да је руски војни буџет далеко мањи од америчког. "Русија такође нема мрежу војних база широм свијета", истакао је.
Што се тиче производње новог напредног наоружања Путин истиче како је то нужност и да је  такву политику Русији заправо наметнуо НАТО ширењем према истоку упркос ранијем обећању руском водству да неће .
Неке новинаре је занимало има ли Путин планове за наставак своје политичке каријере, указујући на руске уставне промјене које му омогућавају да се поново кандидира за предсједника и 2024. године, када му истиче овај мандат. Дипломатски је одговорио да још увијек није одлучио хоће ли искористити ту могућност.
Истакао је да ће се сљедеће године у Русији одржати парламентарни избори и да се очекује улазак бројних нових странака које до сада нису никад биле дио руског парламента. Такође сматра да се могу очекивати спољна уплитања, али наводи како је Русија спремна да се одупре таквим нападима.

Што се тиче великог пројекта гасовода Сјеверни ток 2 рекао је како ће сигурно бити комплетиран, те да ће користити и Русији и Европској унији. Додао је и како се нада да ће нова америчка администрација промијенити став према овом пројекту и санкционисању европских савезника. Истакао је да је пројект скоро готов, преостало је још 165 километара. "Европи ће више користити руски гас достављен путем тог гасовода него амерички ЛНГ", поручио је Путин.
​
Важна је његова изјава која се тиче економског развоја Русије, а директно је везана уз споменуте енергетске пројекте. Наиме, Путин тврди како је Русија смањила своју зависност о продаји нафте и гаса и да ове двије виталне гране данас чине свега 30 одсто руског буџета. "Мичемо се с нафтне игле", сликовито је то описао Путин, али је признао да ће Русија још доста морати да радити по том питању. "Ако је неко до сада Русију доживљавао као какву бензинску пумпу, такве визије више нису основане. Ипак, наша зависност је и даље висока и морамо то узети у обзир", рекао је Путин.