БАЊАЛУКА - Иако је, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, извоз свиле у првих девет мјесеци ове године порастао за око 170 одсто, а увоз за више од 400 одсто, вирус корона је, према подацима компанија које имају своју конфекцију од свиле, негативно утицао на производњу и продају гардеробе направљене од овог вриједног материјала.

У Спољнотрговинској комори БиХ навели су да је у БиХ у првих девет мјесеци ове године увезена свила у вриједности од 1.269.661 КМ, док је у истом периоду извезено 45.275 КМ овог вриједног материјала.

Додали су да је у истом периоду прошле године извезено 16.633 КМ свиле, а увезено 222.286 КМ истог материјала.
Овај вриједни материјал најчешће се из БиХ извози у Швајцарску, Србију, Њемачку и Хрватску.

Александра Михајловић Бијелић, секретар Удружења текстила, коже и обуће при Привредној комори РС, у разговору за "Независне" рекла је да повећање увоза свиле у РС не значи нужно да је до повећања дошло и у производном процесу, јер се материјал од свиле може продавати као готов производ.

"Свила је мало софистициранији и захтјевнији материјал и због тога је његов удјел у нашим компанијама мањи у односу на друге материјале", рекла је Михајловић Бијелићева.

Босиљка Дејановић, већинска власница компаније "Сана Линеа", у разговору за "Независне" рекла је да гардеробу од свиле ова компанија прави од када је почела са својом властитом колекцијом те да су ове године, због епидемије вируса корона, осјетили пад прихода од 50 одсто.

"Комплетна продаја је пала када су у питању сви наши производи, а посебно свила. Програм од свиле је доста скуп производ, јер је тканина скупа, а скупо је и дорађивање и шивење", казала је Дејановићева.

Додала је да репроматеријал набављају из Италије, а своје производе од свиле извозе на територију земаља бивше Југославије.

"Због пандемије вируса корона јесењу колекцију нисмо уопште извезли", навела је Дејановићева.

Додала је да гардеробу од свиле шију и за њемачке компаније, да вирус корона то није омео те да и даље сарађују са њемачким фирмама.

Навела је да је свила стално присутна у производњи блуза, хаљина и костима ове компаније те да на шивењу ових производа ради тек око 20 радника који имају умијеће за рад са тако деликатним материјалом који је осјетљив.

Свила се одувијек карактерише као вриједан материјал, а њена набавна цијена је и до четири пута виша од цијене других текстилних материјала, што, дакако, утиче и на финалну цијену производа.

"Трудимо се да колико-толико цијене производа прилагодимо тржишту. Разлике у цијени шивења не рачунамо толико колико бисмо стварно могли. Иако је у посљедње три године куповна моћ грађана видно опала, трудимо се да не прекинемо са прављењем производа од природне свиле", казала је Дејановићева.

У Привредној комори ФБиХ навели су да је евидентан негативан утицај пандемије ковида-19, који се манифестовао на смањен број запослених, производњу те трговинску размјену овог сектора.

Додали су да је укупна запосленост у текстилној индустрији ове године мања за око 2.300 особа.

"Укупна индустријска производња у априлу 2020. мања је за 19 одсто у односу на април 2019. Утицај ковида-19 унутар прерађивачке индустрије у том периоду изазвао је пад од око 40 одсто у сектору текстила", казали су у Привредној комори ФБиХ.

(Независне)