Мађарска и Пољска блокирале дугорочни буџет ЕУ-а и план за опоравак
Мађарска и Пољска су у понедељак, 16. новембра, блокирале доношење дијела пакета о седмогодишњем буџету Европске уније и плана за опоравак, јер се не слажу с механизмом којим се европска средства условљавају владавином права, сазнаје се од њемачког предсједништва.
Амбасадори држава чланица су потврдили квалификованом већином компромис о механизму условљености, који се службено назива пропис о заштити буџета ЕУ-а. Та је одлука послата на усвајање државама чланицама писаним поступком.
Њемачко предсједништво наводи да је "начелно" постигнут договор и о ВФО-у и пакету за опоравак, али да су "двије чланице изразиле резерве јер се противе једном елементу цијелог пакета, али се не противе ВФО-у као таквом".
Што се тиче одлуке о властитим приходима буџета ЕУ-а, није било консензуса представника свих земаља чланица, тако да се није могао покренути писани поступак доношења одлуке, додаје њемачко предсједништво, које нигдје не наводи да је ријеч о Мађарској или Пољској. Међутим, јасно је да је ријеч о тим земљама јер су њихови челници сами најавили блокаду.
Мађарска и Пољска су најавиле да неће подржати договорени пакет ако се остане при договореном тексту у условљености владавином права.
Мађарски и пољски вето могао би ЕУ довести у велику кризу, усред већ постојеће здравствене кризе узроковане пандемијом корона вируса.
Лидери земаља чланица Европске уније постигли су у јулу политички договор о новом седмогодишњем буџету за период од 2021. до 2027. године у вриједности 1.074 милијарде евра и плану за опоравак од 750 милијарди евра, од чега је 390 милијарди бесповратне помоћи, а 360 милијарди зајмова. Укупно је то више од 1.800 милијарди евра.
Да би се тај политички договор могао почети проводити, потребно је обавити законодавни поступак, што је посао Савјета и Европског парламента.
У преговорима између Савјета и Парламента који су трајали седмицама најтежа питања била су условљавање европских средстава владавином права, као и захтјеви Парламента да се повећају средства за кључне европске програме. Земље чланице нису пристајале на повећање средстава, јер би то значило поновно отварање пакета који је тешком муком договорен на самиту лидера ЕУ-а у јулу.
Постигнуте компромисе у преговорима требају потврдити и Савјет и Парламент да би одлуке могле да ступе на снагу.
Semberija info
Амбасадори држава чланица су потврдили квалификованом већином компромис о механизму условљености, који се службено назива пропис о заштити буџета ЕУ-а. Та је одлука послата на усвајање државама чланицама писаним поступком.
Њемачко предсједништво наводи да је "начелно" постигнут договор и о ВФО-у и пакету за опоравак, али да су "двије чланице изразиле резерве јер се противе једном елементу цијелог пакета, али се не противе ВФО-у као таквом".
Што се тиче одлуке о властитим приходима буџета ЕУ-а, није било консензуса представника свих земаља чланица, тако да се није могао покренути писани поступак доношења одлуке, додаје њемачко предсједништво, које нигдје не наводи да је ријеч о Мађарској или Пољској. Међутим, јасно је да је ријеч о тим земљама јер су њихови челници сами најавили блокаду.
Мађарска и Пољска су најавиле да неће подржати договорени пакет ако се остане при договореном тексту у условљености владавином права.
Мађарски и пољски вето могао би ЕУ довести у велику кризу, усред већ постојеће здравствене кризе узроковане пандемијом корона вируса.
Лидери земаља чланица Европске уније постигли су у јулу политички договор о новом седмогодишњем буџету за период од 2021. до 2027. године у вриједности 1.074 милијарде евра и плану за опоравак од 750 милијарди евра, од чега је 390 милијарди бесповратне помоћи, а 360 милијарди зајмова. Укупно је то више од 1.800 милијарди евра.
Да би се тај политички договор могао почети проводити, потребно је обавити законодавни поступак, што је посао Савјета и Европског парламента.
У преговорима између Савјета и Парламента који су трајали седмицама најтежа питања била су условљавање европских средстава владавином права, као и захтјеви Парламента да се повећају средства за кључне европске програме. Земље чланице нису пристајале на повећање средстава, јер би то значило поновно отварање пакета који је тешком муком договорен на самиту лидера ЕУ-а у јулу.
Постигнуте компромисе у преговорима требају потврдити и Савјет и Парламент да би одлуке могле да ступе на снагу.
Semberija info
