Вода на Мјесецу чешћа је него што су научници досад мислили, а џепови леда се скривају у сјеновитим предјелима вјечне таме, од којих су неки малени попут новчића, откривају нова истраживања.

Научници су први пут открили знакове воде на Мјесецу 2009. године, а 2018. потврдили су присутност воденог леда на Мјесечевој површини. Истраживачи у двије нове студије не само да су додатно потврдили присутност воде на Мјесецу, већ су открили и да би Мјесечева површина могла имати обилне локве скривеног леда у хладним замкама, подручјима на Мјесецу која су стално у сјени.

На Мјесецу нема текуће воде као на Земљи, међутим научници су прошле седмице објавили да је вода на том Земљином сателиту учесталија него што се раније вјеровало јер су молекуле воде заробљене у минералима на површини, а потенцијално и у залеђеним дијеловима у његовом вјечно сјеновитом дијелу.

Истраживање које је спроведено прије 11 година претпоставило је да је вода у малим количинама релативно раширена на Мјесецу, а група научника сад је извијестила о првој несумњивој детекцији молекула воде на површини тог свемирског тијела.

У исто вријеме друга група је објавила да је на Мјесецу готово 40.000 квадратних километара вјечних сјена у којима се потенцијално налазе сакривене залихе воде у облику леда.

Релативно богата присутност воде на Мјесецу могла би бити важна за будуће мисије астронаута и робота који ће вадити и користити воду за пиће или као састојак горива.
Тим који предводи Кејси Хонибал из НАСА центра у Мериленду детектовао је молекуле воде на површини Мјесеца заточене у природном стаклу и другим наслагама.

Ранија истраживања нису могла тачно одредити ради ли се заиста о води или о сродном хидроксилу, али нова метода је показала да је ријеч о води.
“Многи мисле да је детектован лед, а то није истина. То су само молекуле воде, толико одвојене да се не спајају у лед или текућу воду”, рекла је Кејси Хонибал.

Друго истраживање, такође објављено у научном часопису “Натуре Астрономy”, усредоточило се на такозване хладне замке на Мјесецу, подручја која су у вјечној сјени и гдје су температуре испод -163 степена Целзијуса. Тамо је довољно хладно да замрзнута вода може преживјети милијарде година.

Користећи податке НАСА летјелице “Лунар Рецоннаиссанце Орбитер”, научници предвођени Полом Хејном с Универзитета из Колорада детектовали су десетке милијарди малих сјена, не већих од кованица. Већина их је лоцирана у поларним регијама.

“Наше истраживање је показало да велики број раније непознатих регија на Мјесецу можда садржи залеђену воду”, казао је Хејн.

Резултати сугеришу да је вода можда пуно раширенија у поларним регијама Мјесеца него што се раније вјеровало, због чега би јој се лакше могло приступити, извлачити је и анализирати.
НАСА планира повратак астронаута на Мјесец, а та се мисија сматра уводом за путовање човјека на Марс. Приступи води на Земљином сателиту помогли би у том подухвату.

“Вода није ограничена само на поларну регију. Пуно је раширенија него што смо вјеровали”, нагласила је Кејси Хонибал.

Још се не зна како је вода стигла на Мјесец.
“Поријекло воде на Мјесецу је једно од оних великих питања на која покушавамо пронаћи одговор кроз ово и друга истраживања”, рекао је Хејн, додавши како се сумња на комете, астероиде и друге соларне честице, као и соларне вјетрове, па и сам Мјесец.

Хејн додаје да ће схватање о поријеклу воде на Мјесецу открити и како је она завршила на Земљи, што је такође једно од отворених питања у науци.