Соња Гаврић (26), мастер менаџер, на позицији  је комерцијалног директора у дрвнопрерађивачком предузећу „Мега дрво“, које тренутно запошљава 300 радника, вјероватно је једна од најмлађих жена руководилаца у бијељинској привреди. Завршила је мастер студије на Факултету организационих наука  (ФОН) у Београду.


 
Налазите се на изузетно важној и одговорној позицији комерцијалног директора највећег дрвнопрерађивачког предузећа у Семберији. Како носите тај терет одговорности?

- Предузеће „Мега дрво“  постоји већ 23 године. У протеклим годинама, из године у годину, повећавао се број запослених. Биљежен је динамичан развој. Цјелокупним пословним асортиманом настојимо да проширујемо пословање, тако да смо у позицији да пратимо и неке европске трендове у овој побласти. Највећи дио наше производње пласирамо на западноевропско тржиште. Својим организационим, технолошким и људским  капацитетима и потенцијалом настојимо да пратимо те развојне европске трендове. Обављам један динамичан и одговоран посао у који су укључени и други млади и стручни људи.

Били сте недавно на познатом Међународном  сајму намјештаја у Келну. Шта сте тамо видјели, што би се, евентуално, могло примијенити у домаћој производњи и на домаћем тржишту?

- Сајам у Келну представља један од значајнијих сајмова у тој области. Наша намјера је била да се упознамо са садржајем тог сајма, са оним што он концептуално нуди, али и да видимо какви су нови трендови у индустрији намјештаја. Најважније нам је било да видимо, какви су то нови захтјеви европског тржишта у тој области. Посјетили смо бројне штандове европских излагача и произвођача намјештаја, али и штандове босанскохерецговачких излагача. За похвалу је постојање заједничког  босанскохерцеговачког штанда на сајму у Келну. Што је најважније, видјели смо какви су трендови у овој области, какав изглед и дизајн производа се наметнуо на тржишту намјештаја. Постепено се уводимо у ту сајамску причу, јер ћемо у овој години учествовати на Међународном Сајму плоча у Келну. И ова посјета је протекла у знаку припрема за тај сајам и у знаку развоја наше производње намјештаја“.



Шта подразумијева тај ваш константан развој? Да ли је то добро припремљен и осмишљен бизнис – план, прије свега?

- С обзиром на то да ово предузеће постоји већ 23 године, те да се у почетку бавило искључиво примарном прерадом дрвета, велика је ствар да данас овдје имамо финалног произвођача намјештаја. То је наш понос и наша велика обавеза. У 2019. години планирамо отпочети развој властитог дизајна и то ће бити наш велики преокрет, јер ће наш намјештај у будућности бити препознатљив на тржишту, вјероватно и брендиран. То су наше пословне намјере, а та систематичност у одлучивању, планирању и преданости раду у протеклих двадесетак година потврдила је и тај пут од примарне прераде дрвета до финалне производње намјештаја. Због тога смо прилично самоувјерени када је у питању наш развој у будућности“.

Каква је структура запослених у овом предузећу? Колико има младих радника?

- Све зависи од радне позиције, тако да је структура мјешовита. Имамо старије, искусне раднике, врсне мајсторе и занатлије са искуством, али имамо и младе раднике, те стручне, образоване инжењере који су укључени у техничку припрему за производњу намјештаја. Скоро трећина запослених су жене, што, такође, није занемарљив податак. Млади, стручни и образовани људи својом енергијом, знањем и познавањем нових технологија посебно доприносе нашем развоју”.

Пратите и промјене на тржишту рада. Укључени сте у пројекте који подразумијевају обуку ученика дрвнопрерађивачког смјера и стицање праксе у вашим производним погонима.

-Већ годинама постоји дебаланс на тржишту рада, јер је дрвнопрерађивачка дјелатност специфична и одувијек је постојао дефицит радне снаге на тржишту за ову браншу. Укључили смо се, уз помоћ Канцеларије за локални економски развој и европске интеграције, заједно са другим партнерима, као што је Техничка школа ,,Михајло Пупин” и Завод за запошљавање РС, у пројекте обуке ученика. Практична настава се код нас одржава три дана седмично, тако да прве генерације столара код нас похађају ту практичну наставу. Трудимо се да им пружимо све неопходне ресурсе и да схвате шта представља тај реални радни амбијент. Неки од њих су током школског распуста радили код нас по уговору о дјелу. Они ће стасати у праве мајсторе и вјерујем да ће по окончању школовања  постати дио нашег колектива”.

Шта у вашем случају значи друштвено одговорна фирма?

- Већ сам поменула Завод за запошљавање РС и сарадњу са њима. У питању је реализација мјера и пројеката на повећању запослености, односно смањења незапослености, уз подршку Владе РС, у нашој локаној заједници. Запослили смо значајан број тзв. ,,рањивих категорија”, као што су инвалиди, жене, особе којима недостаје неколико година до остварења права на пензију. Ту су и пројекти преквалификације и доквалификације особа са евиденције Завода за запошљавање. У прошлој години преквалификовали смо одређени број радника. Од 33 особе које су биле укључене у преквалификацију, ми смо запослили пет радника. Међу њима има и радника старије животне доби који би тешко добили било какав посао у шездестој години живота. Ту су и пројекти повећања енергетске ефиксаности у предузећу, који подразумијевају уштеде електричне енергије. Тај уштеђени новац се може реинвестирати или инвестирати у неку другу област пословања, како бисмо и на тај начин постали конкурентнији на тржишту. Трудили смо се свих ових година да као послодавац  понудимо један коректан однос према радницима и да испунимо све оно што им од права припада, чак и преко тога. Има и код нас флуктуације радне снаге, али то су нека помоћна радна мјеста, али се у структури запослених одржавају они који су од значаја за производњу. Радницима треба пружити све оно што их следује”.

Семберске новине/Љ.Љубојевић