Широм свијета обиљежен је Међународни дан сјећања на жртве холокауста, када су 27. јануара 1945. совјетске јединице ослободиле логорски комплекс Аушвиц-Биркенау у коме је, како се сматра, убијено више од милион људи.

Рачуна се да је током Другог свјетског рата у склопу нацистичког тзв. "коначног рјешења" убијено до шест милиона Јевреја, што је отприлике била трећина свих припадника тог народа. У великим дијеловима централне и источне Европе, јеврејска популација је практично тада нестала или је сведена на потпуно незнатан број.

Послије сједнице Генералне скупштине Уједињених нација, 24. јануара 2005. године, када је обиљежавано шест деценија од ослобођења Аушвица, донета је одлука којом је установљен Дана сјећања на жртве.

Првог дана новембра 2005. усвојена је Резолуција УН којом је одређено да се надаље 27. јануар обиљежава као Међународни дан сјећања на жртве холокауста.

Термин Холокауст има изворно грчко значење, жртва паљеница, и првобитно је употребљен у значењу какво данас има, на једном заседању протестантских цркава негдашње западне Њемачке.

Одатле, термин је поступно опште прихваћен у значењу масовног страдања односно систематског уништења Јевреја током Другог свјетског рата.

Данас се већ користи у ширем смислу и за трагедију припадника других група које су тада имале сличну судбину.

Сами Јевреји радије користе термин Шоа (схо"ах), што је у изворном старозавјетном значењу подразумјевало нешто попут тешка невоља, а поступно је добило значење - уништење, или катастрофа.

На Дан сјећања на жртве холокауста се кроз образовне институције и медије подсјећа зашто се догодио злочин холокауста, незабиљежен у историји и по размјерама (око шест милона само јеврејских жртава) и по степену хладнокрвне систематичне бруталности.

Извор: Агенције/Бука магазин