Свакодневно можемо чути да шуме, нарочито прашуме, играју одлучујућу улогу за опстанак живота на нашој планети. И поред упозорења, њихова неконтролисана сјеча и уништавање не престају.


Прашуме се природне шуме које су развијене без великог утицаја човјека. Најпознатије су тропске прашуме које опстају на мјестима на којима се данас налазе милионима година. Највећа међу њима је Амазонска прашума која заузима око једне трећине Јужне Америке око ријеке Амазон.

Представља подручје са највећом биоразноликошћу. Протеже се кроз девет држава, а њен највећи дио, око 60%, је у Бразилу. Даје 40% кисеоника на Земљи, због чега је називају „плућима планете“. Њена вегетација апсорбује велике количине угљен-диоксида, најважнијег у групи штетних гасова стаклене баште.

У супротном, велике количине угљен-диоксида завршавале би у атмосфери и на тај начин појачавале процес глобалног загријавања. Ова улога им је најзначајнија, али није једина. Због неконтролисане сјече долази до проблема као што су ерозија, поплаве и климатске промене, чиме се уништава станиште многих биљака и животиња. По неким процјенама уништавањем прашума сваког дана изумире 137 различитих врста биљака!  Уколико се настави тренутни тренд разарања, Планета би без иједног прашумског стабла могла остати крајем 21. вијека.

Када су у питању профит и економски чиниоци, екологија и заштита животне средине падају у други план. Узгој стоке који је у Бразилу популаран захтјева велике површине под пашњацима које се добијају крчењем прашума. Некада непроходне, густе шуме бразилске Амазоније претворене су у непрегледне саване. 

И на нашим просторима влада неконтролисана сјеча шуме и дрвног сортимента. Поводом Међународног дана прашума, који је 14. септембра, обично се организују различите радионице за ученике, у зависности од њиховог узраста. Међутим, ове године обиљежавање Дана прашума биће, сигурно другачије у односу на претходни период због актуелне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Семберија инфо