Прије само неколико генерација живот и одрастање ван друштвених мрежа су били реалност, али данас то све више личи на фикцију. Млађе генерације могу само да замишљају како би њихов живот изгледао да се нису појавиле друштвене мреже. 

Можемо ли да сагледамо какве су посљедице новог стила живота и нове перцепције свијета који  откривамо посредством екрана? На друштвеним мрежама увијек се експонира савршен живот без иједне мане. Дјевојке су представљене као порцеланске лутке, све сличне једна другој, са истим изразом лица, начином шминкања, теном, кожом без иједне тачкице или видљиве поре. Младићи се труде да његују имиџ „лошег момка“ јер је наметнуто схватање да су лијепо васпитање и манири превазиђени, да су они који се тако понашају неприлагођени и неприхваћени. Љествица вриједности је озбиљно поремећена, врлине се доживљавају као слабости.
 

Поред (често лажне) слике коју о себи шаљемо, опхођење према другом и међусобна толеранција су на друштвеним мрежама такође врло проблематични. Теме, интересовања, дискусије које се тамо појављују су неријетко бесмислене, као да се сви труде да спутају и сакрију било какав траг индивидуалности. Младићи се понашају као да дјевојке не заслужују њихову пажњу или неки лијеп гест, јер што се лошије понашају то су веће „фаце“ у друштву. Било ко ко изгледа, облачи се или мисли другачије остаје неприхваћен јер „не прати трендове“. Због тога све чешће имамо младе људе који се боре са анксиозношћу и депресијом  узрокованим управо тим наметнутим стандардима љепоте који чине да појединац мисли да „није довољно добар“. Нажалост, све се свело на физички изглед, на то шта је неко обукао и да ли носи најновији модел патика.

Друштвене мреже су уништиле друштво у коме живимо, свако ко жели да буде прихваћен мора да се уклопи у унапријед задати калуп. Највећи проблем је што нико не прихвата различитост и због тога се млади боје да се покажу у неком другачијем свјетлу.  Истина је да никада није било лакше доћи до информација и искористити их на различите начине. Никада није било лакше упознати некога и оговарати га, никада није било лакше без посљедица износити своје мишљење и осуђивати или оспоравати туђе. Друштвене мреже дјелују као подстицајно окружење да, заштићени и сакривени иза својих аватара, испољимо најгоре стране свог карактера, али исто тако, омогућавају да, тамо гдје се најмање очекује, дође до изражаја наше лијепо васпитање и емпатија. Добри или лоши, дијелимо оно што јесмо и како размишљамо, друштвене мреже су одраз тога. Наравно, свега овога је било и прије појаве друштвених мрежа, али сада се информације много брже размјењују и долазе до нас. 
 

Да би дошло до позитивне промјене, друштвене мреже треба да користимо како бисмо се удружили на путу ка неком добром дјелу. Нисмо сви исти, зато треба да пазимо шта пишемо и објављујемо јер никада не знамо како то може утицати на друге.

Николина Дробић III1

Николина Дробић рођена је 17. 8. 2006. године у Београду. Од 2009. године са породицом живи у селу Трњаци надомак Бијељине. Завршила је Основну школу „Петар Кочић“ у Бродцу, а тренутно је ученица трећег разреда Економске школе у Бијељини. Током одрастања бавила се кошарком и фолклором, што су јој омиљени хобији. У будућности жели да заврши Педагошки факултет.

​