ЈОВАНКА ВУКОВИЋ, ЗАМЈЕНИК ОМБУДСМАНА ЗА ДЈЕЦУ РС: Права дјеце увијек морају бити на првом мјесту!
Двадесетог новембра 2019. године у свијету се обиљежава 30 година од када је на Генералној скупштини УН усвојена Конвенција о правима дјетета, једини документ који свеобухватно и прецизно дефинише међународне стандарде за његу, третман и заштиту свих лица до 18 година старости. Поводом овог важног датума разговарали смо са замјеником омбудсмана за дјецу РС мр Јованком Вуковић.
Генерална скупштина УН 20. новембра 1989. године усвојила је Конвенцију о правима дјетета, међународни документ којим се признају права дјеце у цијелом свијету. Конвенцију су потписале 194 државе, међу којима и БиХ, чиме је постала најбрже и најшире прихваћен споразум на подручју људских права у историји. Госпођо Вуковић, шта је то што Конвенција обећава сваком дјетету?
- Прије свега желим да изразим захвалност уредништву „Семберских новина“ на одвојеном простору за обиљежавање овог значајног јубилеја, тј. 30 година од усвајања Конвенције о правима дјетета од стране УН. Сложила бих се са констатацијом да је ова Конвенција један од најшире прихваћених међународних докумената у области људских права и уједно подсјећам да је БиХ нотификацијом о сукцесији Конвенцију преузела 23. 11.
1993. године. Прихватањем УН Конвенције о правима дјетета држава је преузела обавезу на усклађивање цјелокупног законодавства са захтјевима и принципима Конвенције. Институција Омбудсмана за дјецу посебно истиче значај Конвенције у смислу да она представља универзалне стандарде и основне принципе за остваривање и заштиту права дјетета. Сва права из Конвенције су међусобно условљена, подједнако важна и не могу се рангирати по значају. У реалном животу представљају стандарде за задовољавање потреба дјеце за правилан раст и психофизички развој и покривају све области дјечијег развоја. Зато, друштво и породица морају чинити напоре да створе услове за остваривање и заштиту дјечијих права.
До усвајања Конвенције о правима дјетета (1989.) о дјечијим правима се говорило као о родитељским правима која сачињавају права и дужности и то у контексту да родитељи имају право и дужност да чувају своју малољетну дјецу и да се брину о њиховом животу и здрављу. Прихваћањем Конвенције дјеца се по први пут препознају као носиоци права у међународном уговору.
Који су то принципи који представљају смјернице за све који раде на промоцији дјечијих људских права, а која и самој дјеци могу бити путоказ у реализовању њихових права на опстанак, развој, заштиту и партиципацију?
- Значај УН Конвенције о правима дјетета односи се посебно на правни статус дјеце, јер Конвенција први пут уводи дијете у правни систем као субјект права, као особе које имају своја права, те поставља основне принципе који захтијевају квалитетнији приступ дјеци и заштити њихових права. Сва права која су садржана у Конвенцији заснивају се на четири основна принципа: право дјетета на раст и развој, право на заштиту од дискриминације,
право на изражавање мишљења и учешће у поступку који га се тиче, те право дјетета на најбољи интерес.
Сви они који раде на промоцији и заштити права дјеце, без обзира на аспект дјечијег раста и психофизичког развоја, морају да имају у виду основне принципе из Конвенције.Такође и законска регулатива која се директно
или индиректно тиче дјеце, треба да се ослања на наведене принципе.
Конвенција о правима дјетета у себи носи оптимизам и визију свијета у којем сва дјеца могу да уживају у дје-тињству и развијају своје потенцијале. Иако је допринијела значајном напретку у остваривању дјечијих права, који су то изазови који и даље остају?
- Одредбе Конвенције, као што сам већ напоменула, представљају универзалне стандарде и основне принципе за остваривање и заштиту права дјетета, али као и у свим другим пољима људског живота, тако и у области дјечијих права, постоји разлика између нормативног и стварног. Нажалост, свједоци смо да готово свакодневно у медијима имамо садржаје о повреди права дјетета.
У том контексту бих се кратко осврнула на пријаве по којима је институција Омбудсмана за дјецу РС поступала, а које се односе на готово сва подручја дјечијег одрастања. У пријавама се најчешће указује на угроженост дјеце у поступцима прекида брачне или ванбрачне заједнице родитеља, на неадекватну заштиту дјеце од различитих облика насиља, (не)остваривања права дјеце у образовном систему.
Пракса показује да најчешће нема ефикасне заштите дјетета и његових интереса у случајевима развода
брака, и да су најчешће угрожена права дјеце, узраста до 10 година. Насиље, злостављање и занемаривање којем су дјеца изложена, а које се јавља у различитим облицима, није препознато у свим његовим облицима, тако да се дешава да изостаје одговарајућа реакција надлежних, како у дијелу помоћи и подршке дјетету, тако и у дијелу покретања поступка ради утврђивања одговорности починилаца. Заштита дјеце у овој области је константа.
Дакле, ако само једно дијете пати, ако трпи насиље, ако је занемарено, угрожено је његово право, онда је неспорно да као друштво нисмо довољно учинили у заштити права дјетета.То су су најчешћи изазови са којима се сусрећемо у примјени Конвенције, а одрасли морају да се свакодневно преиспитују да ли су довољно учинили да заштите дјецу, да ли су се нека рјешења могла унаприједити, да ли смо могли другачије или боље реаговати?
Које активности треба предузети како би обећање из Конвенције постало реалност за сву дјецу свијета?
- У контексту Вашег питања, подсјећам да је прихватањем УН Конвенције о правима дјетета држава преузела обавезу на усклађивање цјелокупног законодавства са захтјевима и принципима Конвенције. Ово усклађивање је трајан процес и захтијева анализу свих закона и других прописа. И нови Индекс дјечје заштите у БиХ, представљен у 2019. години управо констатује да БиХ има прилично добре резултате у погледу доношења закона и политика на основу УН Конвенције, што говори да су законска рјешења добра, али је проблем њихово провођење.
РС је направила значајан искорак у заштити дјеце од насиља, занемаривања, злостављања, у нормативном смислу. На иницијативу Омбудсмана за дјецу РС успостављен је систем заштите: потписан Протокол о поступању у случајевима насиља, злостављања и занемаривања; програми превенције су саставни дио школског програма; донесен је нови Кривични законик којим је посебан нагласак стављен на заштиту дјеце од сексуалног злостављања и искориштавања; успостављен је регистар педофила и успостављен је Центар за подршку дјеци жртвама насиља, злостављања и занемаривања.
Поред учињених помака, институција Омбудсмана за дјецу већ годинама указује на потребу измјена и допуна Породичног закона, којим би се омогућило остваривање права дјетета у складу са основним захтјевима и принципима УН Конвенције о правима дјетета, родитељи учинили одговорнијим за поступања у интересу дјетета, али истовремено и јачала одговорност надлежних служби и институција у предузимању потребних мјера у циљу заштите дјетета и његовог најбољег интереса у сваком конкретном случају, као и доношење дугорочног стратешког документа за унапријеђење друштвене бриге о дјеци у РС, јер је то и обавеза и потреба друштва, али истовремено и одговор.
На шта обавезују одредбе Конвенције, како их разумијемо, како их дјеца доживљавају у својој свакодневици?
- Сама чињеница да у пракси, и поред јасно дефинисаних права у Коневенцији, имамо кршење дјечијих права, одрасли имају обавезу да се преиспитају да ли довољно чине за добробит дјеце. Сходно томе и да уоче изазове и ризике који доводе до угрожавања права дјеце и, наравно, изнађу најбољи начин да се суоче са њима у најбољем интересу дјеце. Свакако бих истакла и потребу адекватног санкционисања одраслих лица која су актери кршења дјечијих права.
Што се тиче дјеце, мораћете се сложити са мном да свака нова генерација све више зна о својим правима, у односу на генерације у чијем дјетињству није било Конвенције. У свакодневници, сходно узрасној доби, на
својствен начин препознају своја права. Можда их не повезују са Конвенцијом (нарочито они млађи) , али ,,знају да имају право на игру…” Дакле, имају спознаје о својим правима, али сматрам да треба да буде континуирано упознавање са истим.
Колико, заиста, дјеца доживљавају одредбе Конвенције у својој свакодневици и колики је постотак дјеце у РС која су чула за своја права?
- Управо у том циљу, кроз образовни систем, још од предшколских установа, у складу са узрасном доби и на педагошки примјерен начин, дјеца се упознавају са правима и начинима заштите у случају нарушавања истих. У складу са тим, редовна активност Омбудсмана за дјецу је едукација ученика у основним и средњим школама на тему ,,О твојим правима у твојој школи”, која је управо у току.
Моја искуства, током посјете школама, на овој нашој регији, указују да су дјеца у високом проценту упозната са својим правима, знају да их наброје, практично објасне, али да има још простора за упознавање са поступцима и адресама гдје могу да се обрате, у случају урушавања њихових права. Сем тога, мислим да као друштво у свим сегментима, поред упознавања и остваривање права према Конвенцији УН, нашим најмлађим треба да указујемо и на обавезе у складу са њиховим могућностима, како би одрастали у одговорне носиоце друштва РС.
Свакако, поред едукације дјеце о њиховим правима образовном система, видим значајну улогу породице и
медија, као промотера дјечијих права. Искористила бих прилику да дјеци пожелим да уживају у правима која предвиђа Конвенција УН о правима дјетета, али да не заборављају и на своје обавезе!
Семберске новине - Портак Семберија инфо - М.Решидовић
Генерална скупштина УН 20. новембра 1989. године усвојила је Конвенцију о правима дјетета, међународни документ којим се признају права дјеце у цијелом свијету. Конвенцију су потписале 194 државе, међу којима и БиХ, чиме је постала најбрже и најшире прихваћен споразум на подручју људских права у историји. Госпођо Вуковић, шта је то што Конвенција обећава сваком дјетету?
- Прије свега желим да изразим захвалност уредништву „Семберских новина“ на одвојеном простору за обиљежавање овог значајног јубилеја, тј. 30 година од усвајања Конвенције о правима дјетета од стране УН. Сложила бих се са констатацијом да је ова Конвенција један од најшире прихваћених међународних докумената у области људских права и уједно подсјећам да је БиХ нотификацијом о сукцесији Конвенцију преузела 23. 11.
1993. године. Прихватањем УН Конвенције о правима дјетета држава је преузела обавезу на усклађивање цјелокупног законодавства са захтјевима и принципима Конвенције. Институција Омбудсмана за дјецу посебно истиче значај Конвенције у смислу да она представља универзалне стандарде и основне принципе за остваривање и заштиту права дјетета. Сва права из Конвенције су међусобно условљена, подједнако важна и не могу се рангирати по значају. У реалном животу представљају стандарде за задовољавање потреба дјеце за правилан раст и психофизички развој и покривају све области дјечијег развоја. Зато, друштво и породица морају чинити напоре да створе услове за остваривање и заштиту дјечијих права.
До усвајања Конвенције о правима дјетета (1989.) о дјечијим правима се говорило као о родитељским правима која сачињавају права и дужности и то у контексту да родитељи имају право и дужност да чувају своју малољетну дјецу и да се брину о њиховом животу и здрављу. Прихваћањем Конвенције дјеца се по први пут препознају као носиоци права у међународном уговору.
Који су то принципи који представљају смјернице за све који раде на промоцији дјечијих људских права, а која и самој дјеци могу бити путоказ у реализовању њихових права на опстанак, развој, заштиту и партиципацију?
- Значај УН Конвенције о правима дјетета односи се посебно на правни статус дјеце, јер Конвенција први пут уводи дијете у правни систем као субјект права, као особе које имају своја права, те поставља основне принципе који захтијевају квалитетнији приступ дјеци и заштити њихових права. Сва права која су садржана у Конвенцији заснивају се на четири основна принципа: право дјетета на раст и развој, право на заштиту од дискриминације,
право на изражавање мишљења и учешће у поступку који га се тиче, те право дјетета на најбољи интерес.
Сви они који раде на промоцији и заштити права дјеце, без обзира на аспект дјечијег раста и психофизичког развоја, морају да имају у виду основне принципе из Конвенције.Такође и законска регулатива која се директно
или индиректно тиче дјеце, треба да се ослања на наведене принципе.
Конвенција о правима дјетета у себи носи оптимизам и визију свијета у којем сва дјеца могу да уживају у дје-тињству и развијају своје потенцијале. Иако је допринијела значајном напретку у остваривању дјечијих права, који су то изазови који и даље остају?
- Одредбе Конвенције, као што сам већ напоменула, представљају универзалне стандарде и основне принципе за остваривање и заштиту права дјетета, али као и у свим другим пољима људског живота, тако и у области дјечијих права, постоји разлика између нормативног и стварног. Нажалост, свједоци смо да готово свакодневно у медијима имамо садржаје о повреди права дјетета.
У том контексту бих се кратко осврнула на пријаве по којима је институција Омбудсмана за дјецу РС поступала, а које се односе на готово сва подручја дјечијег одрастања. У пријавама се најчешће указује на угроженост дјеце у поступцима прекида брачне или ванбрачне заједнице родитеља, на неадекватну заштиту дјеце од различитих облика насиља, (не)остваривања права дјеце у образовном систему.
Пракса показује да најчешће нема ефикасне заштите дјетета и његових интереса у случајевима развода
брака, и да су најчешће угрожена права дјеце, узраста до 10 година. Насиље, злостављање и занемаривање којем су дјеца изложена, а које се јавља у различитим облицима, није препознато у свим његовим облицима, тако да се дешава да изостаје одговарајућа реакција надлежних, како у дијелу помоћи и подршке дјетету, тако и у дијелу покретања поступка ради утврђивања одговорности починилаца. Заштита дјеце у овој области је константа.
Дакле, ако само једно дијете пати, ако трпи насиље, ако је занемарено, угрожено је његово право, онда је неспорно да као друштво нисмо довољно учинили у заштити права дјетета.То су су најчешћи изазови са којима се сусрећемо у примјени Конвенције, а одрасли морају да се свакодневно преиспитују да ли су довољно учинили да заштите дјецу, да ли су се нека рјешења могла унаприједити, да ли смо могли другачије или боље реаговати?
Које активности треба предузети како би обећање из Конвенције постало реалност за сву дјецу свијета?
- У контексту Вашег питања, подсјећам да је прихватањем УН Конвенције о правима дјетета држава преузела обавезу на усклађивање цјелокупног законодавства са захтјевима и принципима Конвенције. Ово усклађивање је трајан процес и захтијева анализу свих закона и других прописа. И нови Индекс дјечје заштите у БиХ, представљен у 2019. години управо констатује да БиХ има прилично добре резултате у погледу доношења закона и политика на основу УН Конвенције, што говори да су законска рјешења добра, али је проблем њихово провођење.
РС је направила значајан искорак у заштити дјеце од насиља, занемаривања, злостављања, у нормативном смислу. На иницијативу Омбудсмана за дјецу РС успостављен је систем заштите: потписан Протокол о поступању у случајевима насиља, злостављања и занемаривања; програми превенције су саставни дио школског програма; донесен је нови Кривични законик којим је посебан нагласак стављен на заштиту дјеце од сексуалног злостављања и искориштавања; успостављен је регистар педофила и успостављен је Центар за подршку дјеци жртвама насиља, злостављања и занемаривања.
Поред учињених помака, институција Омбудсмана за дјецу већ годинама указује на потребу измјена и допуна Породичног закона, којим би се омогућило остваривање права дјетета у складу са основним захтјевима и принципима УН Конвенције о правима дјетета, родитељи учинили одговорнијим за поступања у интересу дјетета, али истовремено и јачала одговорност надлежних служби и институција у предузимању потребних мјера у циљу заштите дјетета и његовог најбољег интереса у сваком конкретном случају, као и доношење дугорочног стратешког документа за унапријеђење друштвене бриге о дјеци у РС, јер је то и обавеза и потреба друштва, али истовремено и одговор.
На шта обавезују одредбе Конвенције, како их разумијемо, како их дјеца доживљавају у својој свакодневици?
- Сама чињеница да у пракси, и поред јасно дефинисаних права у Коневенцији, имамо кршење дјечијих права, одрасли имају обавезу да се преиспитају да ли довољно чине за добробит дјеце. Сходно томе и да уоче изазове и ризике који доводе до угрожавања права дјеце и, наравно, изнађу најбољи начин да се суоче са њима у најбољем интересу дјеце. Свакако бих истакла и потребу адекватног санкционисања одраслих лица која су актери кршења дјечијих права.
Што се тиче дјеце, мораћете се сложити са мном да свака нова генерација све више зна о својим правима, у односу на генерације у чијем дјетињству није било Конвенције. У свакодневници, сходно узрасној доби, на
својствен начин препознају своја права. Можда их не повезују са Конвенцијом (нарочито они млађи) , али ,,знају да имају право на игру…” Дакле, имају спознаје о својим правима, али сматрам да треба да буде континуирано упознавање са истим.
Колико, заиста, дјеца доживљавају одредбе Конвенције у својој свакодневици и колики је постотак дјеце у РС која су чула за своја права?
- Управо у том циљу, кроз образовни систем, још од предшколских установа, у складу са узрасном доби и на педагошки примјерен начин, дјеца се упознавају са правима и начинима заштите у случају нарушавања истих. У складу са тим, редовна активност Омбудсмана за дјецу је едукација ученика у основним и средњим школама на тему ,,О твојим правима у твојој школи”, која је управо у току.
Моја искуства, током посјете школама, на овој нашој регији, указују да су дјеца у високом проценту упозната са својим правима, знају да их наброје, практично објасне, али да има још простора за упознавање са поступцима и адресама гдје могу да се обрате, у случају урушавања њихових права. Сем тога, мислим да као друштво у свим сегментима, поред упознавања и остваривање права према Конвенцији УН, нашим најмлађим треба да указујемо и на обавезе у складу са њиховим могућностима, како би одрастали у одговорне носиоце друштва РС.
Свакако, поред едукације дјеце о њиховим правима образовном система, видим значајну улогу породице и
медија, као промотера дјечијих права. Искористила бих прилику да дјеци пожелим да уживају у правима која предвиђа Конвенција УН о правима дјетета, али да не заборављају и на своје обавезе!
Семберске новине - Портак Семберија инфо - М.Решидовић
