Васпитач из Бијељине Горан Гашић, одликован Медаљом „Заслуга за народ“: Признање у правим рукама
Извор: Семберија инфо
У разговору за ,,Семберија инфо”, Горан Гашић открива шта за њега значи ово изузетно признање, али и које су то особине које красе доброг васпитача.
Поводом Дана Републике Српске, као аутор дидактичке игре ,,Игром кроз Српску” и сликовнице „Моја Српска од А до Ш’’, одликовани сте Медаљом заслуга за народ. Шта за Вас лично преставља ово одликовање и није ли то, заправо, једна врста круне на Ваш досадашњи рад у предшколском образовању?
-Као што сте рекли, поводом 9. јануара Дана Републике Српске, председник Републике Српске Милорад Додик одликовао ме је Медаљом заслуга за народ. Одликовање ми је уручено као знак признања за дугогодишња дела и рад која заслужују опште поштовање и истицање, као и за моја ауторска дела, Дидактичку игру „Игром кроз Српску“ и Сликовницу „Моја Српска од А до Ш“. Ово одликовање за мене представља велику част и привилегију. Наравно да ово признање представља круну мог досадашњег рада и потврду мог доприноса развоју предшколског васпитања и образовања у Републици Српској. Заиста, није мала ствар када те председник Републике Српске, Републике у којој живиш и радиш одликује једним од највиших признања. Уједно, то ме обавезује да и у наредном периоду радим још квалитетније и преданије, а све у корист деце и у корист наше Републике Српске.
Ви сте дужи низ година посвећени ауторским дјелима за малишане-предшколце и њиховом лакшем прихватању изазова у предшколском васпитању и припремама за полазак у школу. У којој мјери је у васпитно-образовном раду, битна креативност, као и примјена разноврсних и савремених иновативних метода?
-Да би неко био добар васпитач он првенствено мора да има пуно љубави за овај позив. Поред љубави, неопходна је креативност, свакодневно учење, перманентно усавршавање и јачање личних компетенција. У свом раду одувек сам тежио томе да нешто иновирам и деци креирам окружење које неће бити монотоно и сваки дан исто. Трудио сам се да им омогућим да до истог циља стигну на неколико различитих начина, а све у зависности од њихових могућности и способности. Тако сам 2010. године дошао на идеју да осмислим нешто ново и нешто наше. По узору на неке игре, које смо користили у раду са децом, осмислио сам дидактичку игру којој сам дао назив „Игром кроз Српску“. Те исте 2010. године Министарство просвете и културе Републике Српске, по први пут је расписало Конкурс за избор најбоље осмишљеене дидактичке игре или дидактичког средства. Право да конкуришу имале су све предшколске установе у Републици Српској. Вртић „Драган и Зоран“ на конкурс је пријавио моју дидактичку игру „Игром кроз Српску“, која је била и награђена од стране Стручног жирија. Неколико година касније, тачније 2016. године, Завод за уџбенике и наставна средства одлучује да буде издавач ове игре и у октобру 2016. године, Дидактичка игра „Игром кроз Српску“ је и званично објављена. До сада је штампана у 10.000 примерака. Важно је рећи да постоји педагошка оправданост за употребу ове игре, јер омогућава деци да, на лак и забаван начин, усвоје нека знања, неопходна за савладавање школског градива. Из тих разлога Министарство просвете и културе је Дидактичку игру „Игром кроз Српску“ препоручило као необавезно средство за предшколске установе и ниже разреде основне школе. На овоме се нисам зауставио, већ сам 2017. године осмислио и сликовницу под називом „Моја Српска од А до Ш“. И ово дидактичко средство је награђено на Конкурсу Министарства просвете и културе. Желим да истакнем да ће Сликовница „Моја Српска од А до Ш“ ускоро да се нађе у продаји и да је издавач Завод за уџбенике и наставна средства. Сигуран сам да ће ово издање бити на понос свих нас, а у корист оних којима је намењена, а то су деца Републике Српске.
Кажу да успјешни и вољени васпитачи осјећају велику страст према свом позиву и да рад са дјецом не би мијењали за неку другу врсту посла. У којој мјери Вас лично испуњава рад са дјецом?
-Бити добар васпитач је више од професије. По мом мишљењу, да би неко био добар и успешан васпитач мора да има оно нешто у себи, оно нешто што не може да се научи ни у једној школи, ни на једном факултету и универзитету. Рад са децом оплемењује. Од деце ћеш увек добити оно што им пружиш. Ако им пружиш искрену љубав, пажњу и поштовање можеш да очекујеш да ти истом мером и узврате.За мене нема веће награде него када после дуго времена сретнем неког коме сам био васпитач и ко ме срдачно поздрави и каже да сам ја утицао на неке његове битне животне одлуке. То је оно што ме испуњава и што ми говори да то што радим радим на прави начин и да треба да останем на том путу. Сада када не радим непосредно са децом у васпитној групи, већ руководим једном од најбољих предшколских установа у Републици Српској, у вртићу „Драган и Зоран“ трудим се да део свог искуства пренесем на млађе колеге и да им на тај начин помогнем да и они буду још бољи и успешнији васпитачи.
Које све особине, осим наравно да, прије свега, воли свој посао и да има много стрпљења, треба да одликују једаног доброг васпитача?
-Прво и основно што добар васпитач треба да поседује је љубав према деци и љубав према свом позиву. Поред тога, добар васпитач треба још и да је: моралан, предан, креативан, флексибилан, стрпљив, саосећајан... Добар васпитач треба увек да има на уму да он за дете представља модел понашања и да у складу са тим треба да се понаша у свако време, у свакој ситуацији и на сваком месту.
Ви сте у овој професији већ више од двадесет година, како сте се, уопште, опредијелили за педагошке науке и да ли је на то Ваше опредељење имало утицаја и то што су Ваши родитељи били просвјетни радници?
-Љубав према овом позиву сам наследио од мојих родитеља. И мајка и отац су ми били просветни радници па је то у великој мери и утицало на избор занимања којим ћу се бавити. Психологија и педагогија су биле области које су ме посебно занимале.Сада, после 24 године мог рада у предшколству и након свих признања и награда могу да констатујем да сам направио прави избор.Поред родитеља велику подршку имам и од супруге Ружице, која је такође просветни радник и која са великим успехом ради као учитељица у основној школи.
Сада сте на челу Дјечијег вртића ,,Драгани Зоран”, али својевремено, када је ова васпитно- образовна установа тек почињала са радом, били сте први запослени васпитач и оно што је посебно занимљиво, у то вријеме, били сте једини мушкарац-васпитач у Бијељини?
-Сјећам се 2001. године са радом је почела Предшколска установа Дјечији вртић „Драган и Зоран“. Оснивачи установе, породица Јелић, су ми те године пружили прилику и од тада, па све до данас сам запослен у овој установи. Тачно је да сам тада био једини мушкарац - васпитач у Бијељини. Радује ме чињеница да данас скоро свака предшколска установа у свом саставу има бар једног мушког васпитача.Мало бих и да се осврнем на мој рад у вртићу „Драган и Зоран“. Од 2001. до 2011. године сам радио као васпитач, а 2012. године сам био главни васпитач. Већ 2013. године сам именован за вршиоца дужности директора, а од 2014. године, па до данас обављам функцију директора Предшколске установе Дјечији вртић „Драган и Зоран“. Током ових година постали смо једна од најбољих предшколских установа у Републици Српској и дали смо велики допринос развоју предшколства. Доказ за то су и многобројне награде и признања које смо добили. Као круна досадашњег рада стигло је и ово одликовање поводом Дана Републике Српске. Захваљујем се свим институцијама, установама и појединцима који су препознали квалитет рада и који су допринели да дође до овог одликовања. Посебно се захваљујем оснивачима установе и мојим дивним колегама, јер без њих ни ја не би био ово што јесам и овакав какав јесам. Ово моје одликовање сматрам одликовањем за све нас из Предшколске установе Дјечији вртић „Драган и Зоран“.
У разговору за ,,Семберија инфо”, Горан Гашић открива шта за њега значи ово изузетно признање, али и које су то особине које красе доброг васпитача.
Поводом Дана Републике Српске, као аутор дидактичке игре ,,Игром кроз Српску” и сликовнице „Моја Српска од А до Ш’’, одликовани сте Медаљом заслуга за народ. Шта за Вас лично преставља ово одликовање и није ли то, заправо, једна врста круне на Ваш досадашњи рад у предшколском образовању?
-Као што сте рекли, поводом 9. јануара Дана Републике Српске, председник Републике Српске Милорад Додик одликовао ме је Медаљом заслуга за народ. Одликовање ми је уручено као знак признања за дугогодишња дела и рад која заслужују опште поштовање и истицање, као и за моја ауторска дела, Дидактичку игру „Игром кроз Српску“ и Сликовницу „Моја Српска од А до Ш“. Ово одликовање за мене представља велику част и привилегију. Наравно да ово признање представља круну мог досадашњег рада и потврду мог доприноса развоју предшколског васпитања и образовања у Републици Српској. Заиста, није мала ствар када те председник Републике Српске, Републике у којој живиш и радиш одликује једним од највиших признања. Уједно, то ме обавезује да и у наредном периоду радим још квалитетније и преданије, а све у корист деце и у корист наше Републике Српске.
Ви сте дужи низ година посвећени ауторским дјелима за малишане-предшколце и њиховом лакшем прихватању изазова у предшколском васпитању и припремама за полазак у школу. У којој мјери је у васпитно-образовном раду, битна креативност, као и примјена разноврсних и савремених иновативних метода?
-Да би неко био добар васпитач он првенствено мора да има пуно љубави за овај позив. Поред љубави, неопходна је креативност, свакодневно учење, перманентно усавршавање и јачање личних компетенција. У свом раду одувек сам тежио томе да нешто иновирам и деци креирам окружење које неће бити монотоно и сваки дан исто. Трудио сам се да им омогућим да до истог циља стигну на неколико различитих начина, а све у зависности од њихових могућности и способности. Тако сам 2010. године дошао на идеју да осмислим нешто ново и нешто наше. По узору на неке игре, које смо користили у раду са децом, осмислио сам дидактичку игру којој сам дао назив „Игром кроз Српску“. Те исте 2010. године Министарство просвете и културе Републике Српске, по први пут је расписало Конкурс за избор најбоље осмишљеене дидактичке игре или дидактичког средства. Право да конкуришу имале су све предшколске установе у Републици Српској. Вртић „Драган и Зоран“ на конкурс је пријавио моју дидактичку игру „Игром кроз Српску“, која је била и награђена од стране Стручног жирија. Неколико година касније, тачније 2016. године, Завод за уџбенике и наставна средства одлучује да буде издавач ове игре и у октобру 2016. године, Дидактичка игра „Игром кроз Српску“ је и званично објављена. До сада је штампана у 10.000 примерака. Важно је рећи да постоји педагошка оправданост за употребу ове игре, јер омогућава деци да, на лак и забаван начин, усвоје нека знања, неопходна за савладавање школског градива. Из тих разлога Министарство просвете и културе је Дидактичку игру „Игром кроз Српску“ препоручило као необавезно средство за предшколске установе и ниже разреде основне школе. На овоме се нисам зауставио, већ сам 2017. године осмислио и сликовницу под називом „Моја Српска од А до Ш“. И ово дидактичко средство је награђено на Конкурсу Министарства просвете и културе. Желим да истакнем да ће Сликовница „Моја Српска од А до Ш“ ускоро да се нађе у продаји и да је издавач Завод за уџбенике и наставна средства. Сигуран сам да ће ово издање бити на понос свих нас, а у корист оних којима је намењена, а то су деца Републике Српске.
Кажу да успјешни и вољени васпитачи осјећају велику страст према свом позиву и да рад са дјецом не би мијењали за неку другу врсту посла. У којој мјери Вас лично испуњава рад са дјецом?
-Бити добар васпитач је више од професије. По мом мишљењу, да би неко био добар и успешан васпитач мора да има оно нешто у себи, оно нешто што не може да се научи ни у једној школи, ни на једном факултету и универзитету. Рад са децом оплемењује. Од деце ћеш увек добити оно што им пружиш. Ако им пружиш искрену љубав, пажњу и поштовање можеш да очекујеш да ти истом мером и узврате.За мене нема веће награде него када после дуго времена сретнем неког коме сам био васпитач и ко ме срдачно поздрави и каже да сам ја утицао на неке његове битне животне одлуке. То је оно што ме испуњава и што ми говори да то што радим радим на прави начин и да треба да останем на том путу. Сада када не радим непосредно са децом у васпитној групи, већ руководим једном од најбољих предшколских установа у Републици Српској, у вртићу „Драган и Зоран“ трудим се да део свог искуства пренесем на млађе колеге и да им на тај начин помогнем да и они буду још бољи и успешнији васпитачи.
Које све особине, осим наравно да, прије свега, воли свој посао и да има много стрпљења, треба да одликују једаног доброг васпитача?
-Прво и основно што добар васпитач треба да поседује је љубав према деци и љубав према свом позиву. Поред тога, добар васпитач треба још и да је: моралан, предан, креативан, флексибилан, стрпљив, саосећајан... Добар васпитач треба увек да има на уму да он за дете представља модел понашања и да у складу са тим треба да се понаша у свако време, у свакој ситуацији и на сваком месту.
Ви сте у овој професији већ више од двадесет година, како сте се, уопште, опредијелили за педагошке науке и да ли је на то Ваше опредељење имало утицаја и то што су Ваши родитељи били просвјетни радници?
-Љубав према овом позиву сам наследио од мојих родитеља. И мајка и отац су ми били просветни радници па је то у великој мери и утицало на избор занимања којим ћу се бавити. Психологија и педагогија су биле области које су ме посебно занимале.Сада, после 24 године мог рада у предшколству и након свих признања и награда могу да констатујем да сам направио прави избор.Поред родитеља велику подршку имам и од супруге Ружице, која је такође просветни радник и која са великим успехом ради као учитељица у основној школи.
Сада сте на челу Дјечијег вртића ,,Драгани Зоран”, али својевремено, када је ова васпитно- образовна установа тек почињала са радом, били сте први запослени васпитач и оно што је посебно занимљиво, у то вријеме, били сте једини мушкарац-васпитач у Бијељини?
-Сјећам се 2001. године са радом је почела Предшколска установа Дјечији вртић „Драган и Зоран“. Оснивачи установе, породица Јелић, су ми те године пружили прилику и од тада, па све до данас сам запослен у овој установи. Тачно је да сам тада био једини мушкарац - васпитач у Бијељини. Радује ме чињеница да данас скоро свака предшколска установа у свом саставу има бар једног мушког васпитача.Мало бих и да се осврнем на мој рад у вртићу „Драган и Зоран“. Од 2001. до 2011. године сам радио као васпитач, а 2012. године сам био главни васпитач. Већ 2013. године сам именован за вршиоца дужности директора, а од 2014. године, па до данас обављам функцију директора Предшколске установе Дјечији вртић „Драган и Зоран“. Током ових година постали смо једна од најбољих предшколских установа у Републици Српској и дали смо велики допринос развоју предшколства. Доказ за то су и многобројне награде и признања које смо добили. Као круна досадашњег рада стигло је и ово одликовање поводом Дана Републике Српске. Захваљујем се свим институцијама, установама и појединцима који су препознали квалитет рада и који су допринели да дође до овог одликовања. Посебно се захваљујем оснивачима установе и мојим дивним колегама, јер без њих ни ја не би био ово што јесам и овакав какав јесам. Ово моје одликовање сматрам одликовањем за све нас из Предшколске установе Дјечији вртић „Драган и Зоран“.
