Душан Стевановић (65), наш суграђанин, самоуки скулптор, мајстор за израду гусала, икона и иконостаса, пјесник, слободоуман и правдољубив човјек, без длаке на језику, ових дана завршава израду иконостаса за цркву у Горњој Јошаници код Фоче. Црква ће чувати успомену, каже Душан за портал Семберија инфо, на педесет и шесторо убијених у протеклом рату, међу њима је двадесет и једна жена и троје дјеце.

Израду иконостаса, то треба добро упамтити, финансира  једна Њемица, Helga Fusch, удата за Србина.

- Helga Fusch пише књигу о страдању Срба у БиХ у протеклом рату. Претпрошле године је боравила у Бијељини. Тада сам јој понудио обимну грађу о страдању Срба у централној БиХ. Занимљиво је и то да је свога будућег, односно садашњег мужа упознала у Фочи, док је истраживала податке о српским страдањима у источној БиХ. Хелга се дружила са Српкињом која је била удата за Нијемца и тако је завољела Србе. Водио сам је у нека села око Тузле, у Пожарницу, у Јегинов Луг. С обзиром на то да сам радио иконостас за цркву у Јегиновом Лугу, одвео сам је тамо. Тако се код ње и родила идеја да буде ктитор цркве у Горњој Јошаници код Фоче“.

Душан Стевановић је израдио до сада четрнаест иконостаса, углавном на црквама на подручју Зворничко – тузланске епархије и Дабро – босанске епархије. У околини Фоче, у правцу Тјентишта, израдио сам иконостас за црквицу коју је, по легенди, изградио један јањичар, у селу Луће. То је једна интересантна прича. Ктитор је био Раде Радовић и његов брат. Они су рођени у том селу. Према легенди, када се јањичар вратио у своје село и питао мајку, шта да уради за њу, она му је рекла да изгради цркву. Фочански бег му је одобрио изградњу цркве, под условом да буде нерпимјетна са веће раздаљине.
 
- Црква је озидана каменом, са каменим подом. Има дрвени кров, који подсјећа на нека давна времена. Од те цркве види се добро Волујак и Зеленгора. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Некада су људи са свих страна долазили на ходочашће у ту црквицу. Када сам радио иконостас, пронашао сам шаку сребрног новца који сам оставио на прозор цркве. У Миладићима, на локацији Црквиште, изградио сам цркву брвнару од дрвета. За мене је то био велики изазов. Пуно је људи из тог краја у Швајцарској. Они су и помогли њену изградњу“.

На цркви у Мачковцу, покривеној шиндром, Стевановић је израдио захтјеван иконостас са два ломљења.

Стевановићевих руку дјело су и иконостаси у Пељавама, у цркви у Потраши, у Пучилама, Остојићеву, Доњем Црњелову, у црквици између Пилице и Брањева. Израдио је Душан и иконостас у цркви која је изграђена на сеоском гробљу у Батковићу. Израђивао је црквена врата у Доњем Црњелову, на цркви Светог Георгија у Бијељини, на црквама у Остојићеву, Љесковцу, Батковићу, Ченгићу, Амајлијама и Сувом Пољу.

Стевановић је широј јавности познат и по изради минијатура и икона, али и по изради гусала које су постале власништво црквених великодостојника широм Европе и свијета.

Душан је гусле израђивао за руског патријарха Алексеја Првог,  за грчког архиепископа Ристодула и за предсједника Кипра, икону за патријара украјинског Владимира,  ракијску плоску за Војислава Коштуницу, бившег предсједника србијанске владе. Својевремено је израдио и гусле за Гиниса.

Стевановић ради и необичне скулптуре од коријења пронађеног у ријечним коритима. До сада је објавио двије збирке поезије, а припремио је за штампање и трећу збирку „Вријеме неспокоја“, оду завичају, Модрињу код Какња, у коме се родио и поникао.

портал Семберија (Љ.Љубојевић)