Шпедиција се у најкраћем може описати као економска активност која се бави организацијом отпреме, провоза и допреме робе као и пратећим пословима који су с тим у вези. За већину људи прва асоцијација на помен шпедиције јесте процес царињења међутим, шпедиција је много шири појам који обухвата све организационе фазе превоза робе између произвођача и потрошача. Већина шпедитерских фирми у Бијељини налази се у склопу Царинске испоставе Бијељина која функционише као организациони дио Регионалног центра Тузла Управе за индиректно опорезивање БиХ.

-Шпедиција је по својој природи наслоњена на царину. Посљедњих година шпедиција у Бијељини доживљава праву експанзију. Само при Царинској испостави на локалитету бившег мотела ,,Перић’’ послује 28 шпедитерских фирми, уз неколико њих на граничним прелазима Рача и Павловића мост са стотињак запослених царинских деклараната или, како се у народу одомоћио израз, шпедитера. Усљед пораста обима посла, посљедњих година је отворено неколико нових шпедитерских фирми чија врата су стално отворена за пријем нових, искусних шпедитера“, рекао је за „Семберске новине“ Ведран Хоџић,  један од шпедитера који десетак година ради на Царинској испостави Бијељина.
 
Када је Царински терминал 2020. године пребачен са Граничним прелазом Рача на садашњу локацију постојала је бојазан да ће опасти обим посла односно да ће комитенти царинити своју робу негдје друго у унутрашњости БиХ. Међутим, показало се да није било мјеста за бригу. Највећи дио роба које се у БиХ увози из Србије, Бугарске, Турске и других источних земаља увози се преко ГП Рача, а већина увозника и даље настоји да обавезе царињења обави одмах на улазу у БиХ тако да је Царински терминал у Бијељини остао у врху бх. царинских испостава које имају највећи обим посла.
 
-Јако важан детаљ у свему овоме јесте и рад органа Царинске испоставе Бијељина. Посао шпедитера је јако динамичан, у њему се укрштају интереси увозника, превозника и државних органа (царине, инспекција...) гдје сви захтјевају брзину дјеловања. С тим у вези, Царинска испостава Бијељина је организована јако добро на начин да се прилично брзо завршавају обавезе око увоза и царињења робе. То је један од разлога зашто увозници не заобилазе царину у Бијељини“, рекао је Хоџић.
 

Како постати шпедитер ?

Релативну предност приликом запошљавања на пословима шпедитера имају свршеници техничких факултета (посебно саобраћајни факултет), као и економисти и правници.
-Наравно, пракса је показала да се у овом послу јако добро сналазе и они са средњом стручном спремом. Посао шпедитера је јако специфичан: захтијева прије свега брзину и оперативност усљед чега се многи нису пронашли и остали да раде. Шпедитер се налази у центру дешавања и представља везу између увозника, превозника, возача, царинске испоставе, различитих инспекција, банке... У свему томе, мора посједовати изражену отпорност на стрес и притисак. Када сам ја почињао, наравно без икаквог искуства, послао сам пријаву на адресе неколико шпедитерских фирми у Бијељини гдје сам навео да сам спреман радити одређени временски период за неку симболичку надокнаду, у мом случају трошкове топлог оброка. Примљен сам, радио под наведеним условима неких шест мјесеци, научио много, стекао искуство и ево скоро десет година радим овај посао“, изјавио је Ведран Хоџић за „Семберске“, напоменувши да је предност шпедитерског посла рад у режиму смјена 12-24 (12 часова се ради, а сљедећа 24 одмара).

Семберија инфо