Мој отац  Бранко је волио смокве, винову лозу, лубенице и друго воће. Смокве су биле очева велика преокупација и љубав. Од оца сам наслиједио ту приврженост овом воћу, прича нам Ђоко Јовић, угледни мјештанин слободарске Доње Трнове.
 
Ђокина претпоставка, с обзиром на то да на његовом имању смоква опстаје осамдесет и више година, јесте да су Срби из старе Херцеговине и Црне Горе, који су насељавали подручје Семберије и подмајевичког краја, донијели смокву у Трнову. Ђоко на свом имању тренутно има стотињак стабала смокве, највећи  засад смокве у овој регији.



-Отац је знао нешто тих смокава и да прода у то вријеме, да заради нешто ситнине. То је прешло и на мене, јер се узгојем смокава могао допунити кућни буџет, могао сам себи нешто приуштити док сам се школовао и док сам студирао. Прије четрдесет и пет година, било је то у 1974.  или седамдесет петој години прошлог вијека, најавили су се новинари листа ,,Добро јутро” из Новог Сада. Написали су тада репортажу о смоквама из Доње Трнове. Прича је имала невјероватан одјек у јавности, међу читаоцима, јер је пошта у Трнови након тога била затрпана писмима из континенталног дијела Југославије. Људи су писали и молили за саднице смокве. Наслов репортаже је био, ако се добро сјећам, ,,Смокве испод Мајевице".

Ђоко за ,,Семберија инфо’’ каже да је многима било непојмљиво да смоква тако добро рађа у континенталном дијелу, јер су је везивали за Медитеран, за југ, за Херцеговину и приморје.



-Смоква се овдје добро примила. Слао сам саднице људима широм бивше Југославије. Добијао сам у размјену неке друге саднице. Смоква носи назив ,,фикус царица”. Рекао бих да је смоква ,,краљица воћа”, јер  је ријеч о чисто органској производњи, бар у мом воћњаку. Хемија је искључена, јер је смоква изузетно отпорна воћка. Упркос бројним изазовима у природи, промјени климе, старим и новим штетницима који нападају поврће и воће, надам се да ће смоква на овом простору опстати. Ничим је не третирам. Једино повремено користим стајњак за исхрану коријеновог система. Смоква  не подноси, на дужи рок, температуре испод 25 степени Целзијусових. Тада стабло измрзне изнад земље. Након што се сасијече, поново из коријена потјерају младијери и стабло поново почиње да расте”.

Ђоко каже да Доња Трнова има специфичну микро - климу, јер је ово подручје познато и по трешњама, виновој лози и другом воћу.

-Клима се генерално мијења, нема више тако оштрих зима. Некада смоква није успијевала у Семберији, а сада у скоро сваком семберском дворишту смоква рађа сочне плодове. Мој отац је, за живота, узгајао  смокву коју зовемо ,,црница”. У Херцеговини је сматрају за дивљу смокву. Њен плод је изузетно сладак и сочан и користи се за припрему слатка, џемова и пекмеза од смокава. Проширио сам асортиман у воћњаку, јер сам засадио још и ,,теницу”, ,,темерњачу” и ,,петровачу”. Сасјекао сам дио шуме и на том плацу сам засадио младу смокву. Што се тиче пласмана, људи долазе код мене кући. Ово је дио породичне традиције, тако да сам спреман транспортовати смокве и на кућну адресу, када неко у Семберији жели да их купи. Продам одређену количину смокве и на Кванташкој пијаци. Жао ми је што накупци подижу цијену моје смокве за два, чак и три пута. Смоква посједује минерале, витамине, антиоксидансе, антиканцерогене материје. Топло је препоручујем за конзумирање свима. Ове године сам објавио да људи могу доћи и бесплатно себи набрати одређену количину смокве за јело”.



Ђоко Јовић је савладао и вјештину орезивања воћа. Повремено смокве орезује, јер је стаблима неопходно провјетравање. Осим сунца, смоква воли и влагу, поготово током јулских и августовских врућина, када доспије у фазу дозријевања. Смокве имају своја, такозвана, ,,кола” сазријевања плодова. Од продатих смокава Ђоко и његова супруга могу зарадити толико да отпутују на море или у неку бању. Ђокине смокве су, како у свјежем, тако и у прерађеном стању, као џем, стигле до свих европских земаља, чак и до Америке, али и до свих европских пријестоница, попут Лондона, Москве и Париза.

Семберија инфо