Осмијех, ведрина и топлина испуњава дом породице Арсеновић из семберског села Доње Црњелово. Породицу Арсеновић чине барчни пар Арсен и Наташа Арсеновић и њихово четворо малишана. 

Наташа и Арсен су у браку 13 година, а из те љубави, родило се четворо малишана. Њихову фантастичну четворку чине Божидар стар седам година, Драган пет, Ненад три, а најмлађа и једина принцеза међу браћом Марина стара је 15 мјесеци. Најстарији Божидар у септембру креће у други разред основне школе, а сва три момка тренирају фудбал у ФК „Задругар“ Доње Црњелово.



Брачни пар Арсеновић, на почетку разговора за „Семберске новине“ истиче да родитељство представља велико одрицање, али да сва та одрицања нису толико битна колико то да су њихови малишани здрави и срећни.
-На почетку брака, док још дјеца нису  били рођена, мислили смо ићи ћемо на зимовања и љетовања, а када су се родили, то више нисмо могли. Нисмо могли из разлога што су мали или је у питању трудноћа и увијек се намјести да не можемо ићи. Па, ни сада не можемо ићи, јер немамо возило са седам сједишта. Ипак, на крају крајева ништа то није важно, важно нам је да су они здрави и срећни“, истакли су кроз осмијех Арсеновићи, а Арсен се надовезао и истакао да што се тиче васпитања и одгоја дјеце његова супруга води главну ријеч, јер он, као сезонски радник у Њемачкој, није константно присутан код куће да би проводио вријеме са њима.



-Нисам у прилици да будем стално са њима и Наташа је сама, те је њој много теже него мени. Када сам у Њемачкој наравно да размишљам гдје су и шта је са њима, али она је стално са њима, свако од њих четворо има неке своје прохтјеве и Наташи често буде напорно. Ипак, боримо се, а важно је да расту и да су здрави и весели“, рекао је Арсен Аресеновић.

Мама Наташа је истакла да су дани у њихој великој породици веома занимљиви и турбулентни.
-Некада имамо дане да су, као што стари кажу „мелем на рану“, а некада дјецу ухвате „луде бубице“ и нико ни са ким не може. Једни би да се играју, други код другара да иду. Већином њих четворо би на четири стране да иду, а ја сама. Када иду на фудбалске турнире, то је авантура, јер никада не иду у једном правцу, него сво четворо би на своју страну. Веома добро се слажу, не туку се, а када се посвађају тада им кажемо да се изљубе и измире јер треба да се држе заједно. Када се томе науче од малих ногу тако ће бити и цијелог живота, а ако се не науче имали би сви проблем“, казала је Наташа, а Арсен је додао да су најстарији Божидар и други по старини Драган веома одговорни и да су од помоћи мами, јер будним око пазе на млађег брата и сестрицу.



Арсенова жеља је била да имају много дјеце, јер како нам је рекао одрастао је сам без браће и сестара са баком и деком.
-Увијек сам говорио да хоћу петоро дјеце, јер ја нисам имао са ким да се играм. За сада је четворо, што не значи да неће бити и пето. Шест до седам година, нажалост, нисмо имали дјеце, Наташа је примила око 2.500 ињекција. Наташи је било најтеже, руке су јој биле плаве од убода, али она је велики борац. Било је напорно и тешко, мало се изгуби и воља ако нема дјечице, али успјели смо. Једно другом смо били подршка, борили смо се и хвала Богу успјели“, казао се Арсеније, а Наташа се присјетила периода који је провела у Њемачкој са Арсеном и том приликом радила код једног брачног пара на одржавању куће који је, такође, имао четворо дјеце.



-Брачни пар код којих сам радила имао је четворо дјеце и мени је било изузетно фасцинантно и лијепо колико су њихови малишани били везани. Код њих старији дјечаци када се врате кући не питају гдје су мама и тата, него гдје је онај други, везани су као да су близанци. Једнога дана, јесте да су наши малишани сада мали и мало је напорно, али када одрасту надам се да ће и они као и ти дјечаци када се врате кући да не питају прво гдје су мама и тата, него да питају гдје су им браћа и сестре“, казала је мама Наташа.

Брачни пар Арсеновић истакао је да своје малишане, прије свега, уче да буду честити људи, да буду вриједни и да се боре.
-Првенствено нам је важно да буду добри људи, поштени, да помажу и пазе једни на друге. Како их ми томе учимо, тако их томе уче и у школи. Најбитније је да не праве проблеме и да су добри. Мислимо да ће тако и бити, јер се трудимо и боримо да их томе научимо“, кроз осмијех су нагласили мама Наташа и тата Арсен.

Занимљиво је да је сво четворо малишана крштено у један дан, а том приликом су се и Наташа и Арсен завјетовали на вјечну љубав пред Богом у њиховој сеоској цркви Вазнесења Господњег у Доњем Црњелову 15. јула ове године.
-Тема везана за крштење и вјенчање провлачи се још од Божидаровог рођења, када се родио разговарали смо о томе, али десило се да сам остала трудна са Драганом, па смо решили да причекамо док се не роди. Након неког времена опет је то дошло на ред, ја останем поново трудна и одложили смо да даљњег и онда су се издешавале неке ствари, па сам остала трудна са Марином и тако је то остало. Након неког времена Ацин другар је правио крштење и прокоментарисао када ћете ви и то је тако кренуло. Прво смо отишли у цркву да видимо за термин и како то иде, заказали и брзином свјетлости смо све организовали. На крају је све испало добро и лијепо јер је све то тако урађено“ присјетила се Наташа, а Арсен се надовезао на њену причу и казао да су им рекла је да се крштење четворо дјеце у један дан из једне куће први пут тада догодило у Доњем Црњелову.

​

-Нама све то даје елан и значај томе, јер то је нешто посебно. У селу ја мислим да нема четворо тако мале дјеце у једној породици, а да су прближних година. У неким кућима и има, али су разлике у годинама велике, чак и по 10, а код нас су разлике по двије године. Све је ово лијепо, али и интересеантно, имам по коју сиједу длаку, али нема везе не жалим се. Волио бих да у нашем селу сви имају оволико, јесте да је мало напорно, али је занимљиво. Има и код нас галама и казни, али не бих то мијењао ни за шта“, казао је тата Арсен и додао да у Доњем Црњелову сада има око 150 нежења, јер, према његовим ријечима, данашње младе неће да се удају у село и да је дјеце све мање.

-Свим младим брачним паровима поручили би да рађају дјечицу и да се боре за то. Дјеца су на првом мјесту, а све је друго пролазно, јер дјеца су богатство“ закључили су Арсеновићи.


Семберске новине - Семберија инфо