Светислав Миљковић из семберског села Балатун, прецизније засеока Пањик, надалеко је чувен по свом умијећу израде металних чамаца. Како по изради чамаца, он је познат и као један од најбољих ветерана фудбалера Семберије, јер је као млад играо за локални сеоски клуб.
 
Миљковић је по струци бравар, који је након завршене средње школе отишао за послом у Суботицу, гдје је радио на склапању жељезничких вагона, а затим је прешао у Багерско – бродарско предузеће у Београду, гдје је био задужен за одржавање бродова.
 
Почетком 90 - их година, у свом родном мјесту, почео је израђивати чамце.
 
Светини чамци су веома препознатљивог и посебног кроја, јер како он каже,  пловила израђује према својим скицама и шаблонима, али често уноси неке новине.


 
-Први чамац који сам направио био је дугачак 11,5  метара, а највише чамаца сам направио и још увијек правим, дужине 5,5 метара, и ти су најбољи. За израду чамца потребно је око три дана, али то неријетко траје и седам дана, јер увијек ме неко замоли да му нешто заварим, направим..., па у тим случајевима морам прекинути прављење чамца. Већином све радим сам.Једино ми је помоћ потребна када треба да се чамац преврне, јер, ипак, је то посао за више људи. Чамце правим од метала, уз помоћ брусилице и апарата за варење, а, наравно, уз све то потребно је и ,,мало мозга’’, кроз осмијех каже Миљковић.
 
-До сада сам направио око 1.000 чамаца, а најспецифичнији је био за једну муштерију, чији је чамац отпремљен на Зворничко језеро. Сваки нови чамац који направим бољи је од претходног, јер човјек се годинама усавршава. Увијек саслушам муштерију и њихове захтјеве, али некада њихови захтјеви нису изводљиви, јер уколико би усвојио све њихове жеље не би добили функционалан чамац. Из тог разлога ја им предложим најбоље идејно рјешење које они прихвате, јер ја имам дугогодишње искуство у изради. Патос или основа су главни и њима треба посветити много пажње. Ипак, најважније је да чамац не пропушта воду. Како имам дугогодишње искуство у изради, тако имам и у вожњи чамаца, јер посједујем дозволу за вожњу чамца“, казао је за ,,Семберија инфо’’ Светислав Миљковић и истакао да се ни један чамац који је он направио није преврнуо, али ни пропустио воду.
 
Овај врсни мајстор наглашава да млади данас нису баш заинтересовани да уче његов занат који, како признаје, није нимало лак, јер да би неко правио чамац мора то вољети и бити посвећен послу.
 
Светиславови чамци завршили су како широм Семберије, тако и сусједне Србије, а и Републике Српске. Једном приликом, присјећа се, имао муштерију са Пала. Тврди, квалитетан и сигуран чамац најбоља је препорука. Мајстор Светислав истиче да и када су највеће суше у Семберији није се десило да чамац који је изашао из његове радионице не покисне када га заврши.
 
-Сигурно да тако треба, јер ,,чамац не може без воде’’, шали се Светислав и наглашава да сваке године много посла има пред традиционалну Савску регату.
Ни ове године није другачије.
 
-На Савској регати, која се традиционално организује сваке године, 90 одсто чамаца, који учествују на регати, настало је у мојој радионици. Тренутно имам поручена три пловила. На једном су радови већ почели. Овај посао волим да радим и радићу га докле ме год здравље служи“, закључио је за крај разговора за „Семберија инфо“ Светислав Миљковић, широм Семберије познатији као мајстор Свето из Балатуна.