Шездесетседмогодишњи Милош Живановић из семберског села Тријешница већ једанаест година је у пензији, али пензионерски статус га не спречава да и даље марљиво ради, како на породичном имању, тако и на одржавању игралишта Фудбалског клуба ,,Побједа”.



Радни вијек сам провео у ,,Синтелону”. Након одласка у пензију нисам се предавао, наставио сам да интензивно радим. Тренутно у селу, у црквеној порти, градимо Спомен - чесму настрадалим мјештанима Тријешнице у Другом свјетском рату, у злогласном логору Јасеновац и у протеклом Одбрамбено - отаџбинском рату. Моја идеја је је била да се изгради спомен - чесма. Мој дјед је, заједно са својим комшијама,  1942. године одведен у Јасеновац. Укупно је двадесет и троје мјештана из нашег села одведено у Јасеновац. Тројица су некако преживјели тај злогласни усташки логор. На четири  плоче биће исписана имена погинулих у Јасеновцу, погинулих у НОР-у, настрадалих припадника Краљевске војске у отаџбини, као и погинулих  у посљедњем Одбрамбено - отаџбинском рату. Сви они су дали своје животе за неке своје идеале и за остварење слободарских тежњи и снова овог народа. Наше село тренутно броји око двије стотине домаћинстава, са 580 мјештана с правом гласа. Сваки педаљ земље је обрађен, јер овдје живе вриједни људи”, прича, с нескривеним поносом, Милош Живановић, истичући да га здравље добро служи, тако да не бјежи од било каквог посла.


 


-Обрађујем властито имање, али сам увијек спреман да помогнем комшијама, да покосим траву око нашег православног храма, а одржавам и терен Фудбалског клуба ,,Побједа”. Морам се похвалити једним рекордом из младости. Имао сам принос кукуруза од 15 тона и 660 килограма по хектару. То је мислена именица и за ово вријеме у којем данас живимо. Сјећам се да је то био босанскохерцеговачки рекорд и да ми је Цвијетин Мијатовић Мајо, који је у то вријеме обављао функцију предсједника Предсједништва СФРЈ, предао златник, као дар од друга Тита. Нису вјеровали да тако млад човјек у то вријеме може остварити такав принос кукуруза на њиви. Био сам у пуној снази, никада нисам користио боловање у предузећу. Имам сина и двоје унучади. Вријеме које проводим са унуцима је неописива радост, нешто што ме највише испуњава у животу”, прича за ,,Семберија инфо’’ Милош Живановић.


 
Милош каже да је за Фудбалски клуб обезбиједио комплете дресова и фудбалских лопти. Фудбалски клуб ,,Побједа” тренутно наступа у Петој фудбалској лиги. Радује га чињеница да у вечерњим сатима пуно младих долази на фудбалски терен, гдје одигравају утакмице и друже се.


 
-Некада смо играли у Трећој лиги. Просјек старости играча је двадесет једна или двадесет двије године. Имамо шеснаестогодишњаке и седамнаестогодишњаке у тиму. У задњем колу овогодишњег првенства избројали смо око 200 навијача на игралишту. То је велики успјех и за тимове који наступају у Другој лиги. Такмичење смо завршили на четвртом мјесту. У селу има младих људи, пуно је и запослених у фирмама на подручју града, али и у пилани, овдје у Тријешници. Иначе, наше село се спомиње још у средњем вијеку, у 1.530. години, када се наводи податак о двадесет три нумера српска и два муслиманска. Вјероватно су и неки бегови имали своје посједе у овом селу. До данашњег дана дио села са обрадивим земљиштем носи назив Беглук”, прича нам Милош Живановић, истичући да траса новог ауто - пута, на удаљености од неких петсто метара, пролази поред Тријешнице.
Прилази имањима, ипак, биће ријешени на адекватан начин.


​
(Семберија инфо)