Мисао се очитава у стиховима
У предјелу између планине Мајевице, равне Семберије и Посавине смјештене су Лопаре. Ово мјесто, окружено живописним крајоликом одувијек je билo центар тог дијела подмајевичког краја.
Управо у овој општини живи актер наше приче, двадесетосмогодишњи Стеван Елезовић, професор у Средњошколском центру „Вук Караџић“ у Лопарама, гдје предаје филозофију, социологију и још пар предмета. Тренутно је докторант социологије на факултету Политичких наука у Бањалуци, а поред свих обавеза које има проналази вријеме за писање поезије и до сада има објављене четири збирке пјесама.
На почетку разговора за „Семберија инфо“ Стефан Елезовић је казао да је почео да пише прије десетак година када је започео студије филозофије у Тузли.
-С писањем сам кренуо у намјери да напишем роман. Ипак, у датом моменту, мисао се очитовала у стиховима. Биланс наведеног удеса је пар пристојних стихова које сам оставио иза себе, аутентична исповијед виђења контекста у којем смо скупа задешени. Мотиви у мојим пјесмама су разни. Углавном су то питања која у извјесној мјери одређују дјело и мисао сваког човјека. Смрт, живот, љубав, слобода су ту као стално присутни мотиви поезије.
Негативност, нечовјечност и мржња која нас окружују дијелом су мотив моме креативном дјеловању, тако да се словом служим како бих, барем симболички, изразио простест на стварност у којој смо заборавили да требамо бити људи, заборавили на човјека, на вриједност, изврсност, правду, поштење“, рекао је Елезовић и додао да је до сада објавио четири збирке пјесама, које се тематски и структурално разликују.
-Од прве објављене збирке - „Лешинари“ (2018), услиједиле су збирке „Робови Моране“ (2020), „Ензими“ (2021), „Силабус удвојеног присуства“ (2022). Моје пјесме дијелом су објављене у великом броју часописа и зборника. Сем поезије, бавим се књижевном критиком, објављивао сам кратке приче у књижевној периодици, есеје, те стручне, научне радове из области социологије. У току ове године, свјетло дана требало би да угледају три моје публикације. Ускоро би из штампе требало да изађу преводи есеја и реминисценција Кнута Хамсуна, обједињени под насловом „Америка“. Роман „Како смо постали зое“ и социолошка студија „Култура и насиље“ у штампи ће бити, ако ме здравље послужи и несрећа заобиђе, до краја ове године“, закључио је за портал ,,Семберија инфо’’ млади пјесник Стефан Елезовић.
(Семберија инфо)
Управо у овој општини живи актер наше приче, двадесетосмогодишњи Стеван Елезовић, професор у Средњошколском центру „Вук Караџић“ у Лопарама, гдје предаје филозофију, социологију и још пар предмета. Тренутно је докторант социологије на факултету Политичких наука у Бањалуци, а поред свих обавеза које има проналази вријеме за писање поезије и до сада има објављене четири збирке пјесама.
На почетку разговора за „Семберија инфо“ Стефан Елезовић је казао да је почео да пише прије десетак година када је започео студије филозофије у Тузли.
-С писањем сам кренуо у намјери да напишем роман. Ипак, у датом моменту, мисао се очитовала у стиховима. Биланс наведеног удеса је пар пристојних стихова које сам оставио иза себе, аутентична исповијед виђења контекста у којем смо скупа задешени. Мотиви у мојим пјесмама су разни. Углавном су то питања која у извјесној мјери одређују дјело и мисао сваког човјека. Смрт, живот, љубав, слобода су ту као стално присутни мотиви поезије.
Негативност, нечовјечност и мржња која нас окружују дијелом су мотив моме креативном дјеловању, тако да се словом служим како бих, барем симболички, изразио простест на стварност у којој смо заборавили да требамо бити људи, заборавили на човјека, на вриједност, изврсност, правду, поштење“, рекао је Елезовић и додао да је до сада објавио четири збирке пјесама, које се тематски и структурално разликују.
-Од прве објављене збирке - „Лешинари“ (2018), услиједиле су збирке „Робови Моране“ (2020), „Ензими“ (2021), „Силабус удвојеног присуства“ (2022). Моје пјесме дијелом су објављене у великом броју часописа и зборника. Сем поезије, бавим се књижевном критиком, објављивао сам кратке приче у књижевној периодици, есеје, те стручне, научне радове из области социологије. У току ове године, свјетло дана требало би да угледају три моје публикације. Ускоро би из штампе требало да изађу преводи есеја и реминисценција Кнута Хамсуна, обједињени под насловом „Америка“. Роман „Како смо постали зое“ и социолошка студија „Култура и насиље“ у штампи ће бити, ако ме здравље послужи и несрећа заобиђе, до краја ове године“, закључио је за портал ,,Семберија инфо’’ млади пјесник Стефан Елезовић.
(Семберија инфо)
