Љубитељи ликовне умјетности у Бијељини који желе да савладају вјештину сликања, два пута седмично окупљају се у Сликарској радионици ,,Сфумато”.
 
 
Радионица тренутно има 50 полазника, а свим заинтересованима своје знање већ пет година преноси академски сликар Споменко Ђекић. Споменко је и сам као основац био полазник сликарске радионице у Зворнику. Није било лако отворити радионицу у граду у којем није познавао никога, али успио је за кратко вријеме да привуче заинтересоване, односно све оне од шест, па до шездесет година, који желе открити тајне сликарског заната.
 
-Што се тиче технике, базирани смо на класично сликарство. Трудим се да пренесем ту љубав према класицизму, јер по мени оно што се у умјетности данас ради, намјерно се ради да буде ружно. Вратио сам се на академски реализам, кокетирам са хиперреализмом и то су неки правци које волим и које покушавам да пренесем полазницима”, каже Споменко Ђекић за ,,Семберија инфо” и додаје да се у његовој сликарској радионици  окупљају углавном они који воле ликовну умјетност, без обзира на таленат.
-Таленат је само нешто што вас покрене, али ако тај таленат не развијате, можете бити и нови Леонардо, али нико неће знати за вас, ако не радите. Сматрам да је сликарство занат и да се развија као било који други занат, с тим да неко има мање или више талента, али ко константно и предано ради, вјерујем да ће бити бољи и од мене. У том смислу не сматрам да сликарство треба нешто посебно мистификовати, јер сликари су као и било који други људи који само мало боље виде од осталих. Суштина сликарства и јесте да се мало боље научи посматрати, јер већина људи гледа, али не зна да посматра и у томе је велики проблем. Свако ко научи да посматра, веома лако може да дође до неког степена који је задовољавајући, односно да зна да црта, а све преко тога се већ учи и долази са искуством”, појашњава Ђекић.
Наводи да полазници мјесец дана уче цртеж, да би се навикли на технику, а након тога се прелази на боје. Радионице се одржавају два пута седмично, у трајању од по два сата.
-Обавезно се креће са цртежом, јер обично свако ко дође, без обзира на узраст, никада није радио на тако великом формату, а потребно је и да се тај њихов цртеж још мало ,,утегне’’. Са свим полазницима приступ је индивидуалан и морам да ,,осјетим’’ свакога од њих, ко колико и шта може и да онда на основу тога разматрам, како ћу им даље приступити. Након цртежа, полако се прелази на боје. Пракса је таква да ми у радионици имамо одређене мотиве који су прилагођени на начин да се са сваке слике може нешто научити”, прецизира Споменко и каже да у радионицу долазе и студенти, како би се припремили за будуће студије.
 
Мириси и шаренило боја у сликарској радионици плијене неком посебном магијом и буде жељу да се машта  четкицом пренесе на сликарско платно. У том кутку посебно уживају најмлађи, гдје се поред техника сликања, кроз међусобну подршку уче и другарству. Зоран Благојевић је кренуо са шест година, а у радионици је већ четири      године.
-Волим да сликам, а највише волим сликати животиње. Волим стварати, али и дружити се са својим другарима у радионици ”, каже мали умјетник.
Слике настале у Сликарској радионици ,,Сфумато”, до сада су излагане на шест колективних изложби, а поред бијељинске, прилику да ужива у њима, имала је и публика у Сремској Митровици и Руми.                       

С. Николић