Колико често треба вадити крв, зашто резултати варирају и на шта треба обратити пажњу

Често сами и без консултација са љекарима одлазимо да урадимо лабораторијске анализе. Да ли су разлике у вриједностима у појединим лабораторијама посљедица различитих реагенаса и колико могу да утичу на здравље пацијента?

Већина болница, када пацијент дође код њих са резултатима, поново ради анализе и признаје само своје резултате. Због чега је тако, за РТС је објаснио професор др Андрија Богдановић, интерниста хематологије за високодијагностиковану хематолошку дијагностику КЦС, и истакао да је разлога за поновно вађење крви много.

„Прва и основна ствар је да људи имају своју инерцију, временом и годинама имамо дијагностички приступ када видимо одређене бројеве. Има вриједности у лабораторијским резултатима које су валидне само дан или два, и ако је неко озбиљно болестан, његове вриједности могу да се промијене из дана у дан“, истиче професор.
Напомиње да код хематолошких болесника крвна слика важи један дан за озбиљне болеснике који су на хемотерапији и леже у болници. Тада се вади крв на један или на два дана. За болеснике који долазе од куће, крвна слика може да буде стара и десетак дана.

Истиче да је довољно једном годишње провјерити крвну слику, ако се особа осјећа добро. У неком нормалном скринингу за особе до 40-50 година, довољна је једна провјера биохемије и крвне слике годишње. Ако неко има тегобе, или проблеме због којих се не осјећа добро, треба да понови лабораторијске анализе.

„Када пацијент погледа референтне вриједности послије лабораторијских анализа, то нама скраћује посао. Те резултате су погледала квалификована лица. Ако те вриједности не одступају више од пет посто у односу на референтне вриједности, а немате тегобе, нама сте уштедјели посао.

У неким земљама западне Европе имате здравствено осигурање, конкретно у Аустрији, Њемачкој, које траже да имате годишњи систематски преглед. Доктор погледа резултате, штиклира осигурању да сте били и осигурање продужава полису за сљедећих годину дана. То код нас још не постоји“, наглашава професор.

За особе старије од 45 година то има смисао, напомиње др Богдановић, нарочито код гинеколога, праћење липида, превентива кардиоваскуларних болести, приликом присуства крви у столици.

Резултати могу да варирају

„Јако је битно да посматрате три основне вриједности: хемоглобин, који представља параметар анемије, леукоците, који су параметар запаљења, и параметре тромбоцита. То је оно с чим ми почињемо и јако је битно да је леукоцитарна формула апроксимативно нормална. То је онда релативно нормална крвна слика и ту нема много додавања.

Одступања већа од пет до десет одсто вриједности нису нешто што је случајно. Постоји много разлога зашто нормални параметри могу да варирају. Нормални параметри нису строго дефинисани. Број леукоцита у току дана може да варира код исте особе у року од 20 минута. Пошто резултати могу да варирају, јако је битно да се крв вади после сједења, јер се циркулација смири“, објаснио је професор.

Да ли храна утиче на резултате вађења крви?

„На крвну слику не утиче јело, оно утиче на биохемијске параметре. У резултатима ће се показати вриједности онога што сте касно вечерали. Шећер се ради искључиво на празан стомак. Резултати крви могу се подијелити на три дијела: на стандардне анализе, то је оно што сви најчешће узимамо, на специфичне анализе и маркере параметре који се користе у изузетним ситуацијама. Ако пацијент има стандардне резултате, то показује да му нормално раде јетра, бубрези, има нормалан ниво и регулацију шећера и нормалну регулацију електролита”, рекао је др Богдановић.

Навео је да није љубитељ „доктора Гугла“, јер људи најчешће гледају најцрњу страну „др Гугла“. Важно је сагледати пацијента у цјелини, преносе Вијести,ме.

(Независне)                    
​