Извор: Независне новине / DW

Мождани имплантати могу имати велики утицај на здравље људи. Компанија Неуралинк Илона Маска први пут је тестирала имплантат на човјеку.

Наиме, Неуралинк је уградио свој први "brain-computer-interfaceе", скраћено БЦИ-чип у људски мозак. Суоснивач компаније Илон Маск написао је 29. јануара на својој платформи X да су резултати "обећавајући".

Развој је трајао осам година. Од свог оснивања 2016. године компанија је развијала компјутерски чип који се имплантира у мозак и прати активност хиљада неурона. Чип назван "Telepathy", састоји се од мале сонде с 1.024 електрода причвршћених на флексибилне нити, које су тање од људске косе. Свака електрода биљежи електричну активност неурона у мозгу, али не "управља нити усмјерава" неуроне.

Неуралинк каже да жели помоћи пацијентима с неуролошким болестима као што су парализа или сљепило изазвано неуролошким дефицитом. Међутим, Маск такође повезује мождани чип с другим амбицијама које подсјећају на научну фантастику. "Будућност ће бити чудна", рекао је Маск 2020, преноси DW.

Муск жели повезати мозак с компјутером, како би приступио информацијама и сјећањима закопаним у дубинама мозга. Ово подсјећа на научно-фантастични филм "Matrix" из 1999. године.

Такође, говорио је о опремању људи "супервизорским" способностима и омогућавању људске телепатије. Ово би, како је рекао, могло помоћи човјечанству да побиједи у рату против вјештачке интелигенције.

Научна фантастика или стварност?

Али, јесу ли Маскове идеје уопште изводљиве? Научници тврде да нису.

"Не можемо читати мисли људи. Количина информација које можемо декодирати из мозга врло је ограничена", истиче Гиацомо Валле, неуроинжењер са Универзитета у Чикагу.

Јуан Алваро Галлего, БЦИ истраживач на Imperial College у Лондону, слаже се с колегом из САД-а. Тешко је замислити да БЦИ могу читати наше мисли, рекао је Галлего.

"Основни проблем је у томе што заправо не знамо гдје и како се мисли похрањују у мозгу. Не можемо читати мисли, ако не разумијемо неуро-механизме", рекао је Галлего за DW.

Галлего указује на то да је технологија првобитно развијена како би помогла у комуникацији људима с повредама кичме или стањима као што је Locked-in синдром.

Код тог синдрома, пацијент је потпуно свјестан, али не може помакнути нити један дио тијела осим очију и осјећа се као затвореник у властитом тијелу. "Када би се интерна комуникација ових пацијената, односно када би се њихове мисли могла превести у ријечи на компјутеру, то би промијенило њихов живот", истиче Галлего.

У таквим случајевима, БЦИ су конципирани да снимају електричне сигнале из неурона у моторичком кортексу (регија мождане коре укључена у планирање, контролу и извршење спонтаних покрета) и да их шаљу у компјутер, гдје се затим појављују у облику текста.

Вјерује се да моторички кортекс није укључен у размишљање. Умјесто тога, тијелу се шаљу упутства за кретање, као што су покрети језика и мишића вилице приликом говора. Оно што електроде стварно биљеже је моторички план - тачније крајњи резултат свих процеса у различитим дијеловима мозга (сензорним, језичним, когнитивним) потребним за кретање или говор. Дакле, БЦИ заправо не биљеже мисли, него план мозга за мицање прста у једном смјеру, ногу тамо или отварање уста како би произвео звучни сигнал као што је "Аах".

"Научници су такође показали да могу прочитати намјеру моторичког кортекса да чита или обликује слова", каже Галлего. Сложеним моделирањем, с прикљученим компјутером, парализовани учесници на тесту су могли откуцати 90 знакова у минути, што је био пробој."

БЦИ помаже људима да поново осјећају и ходају.

Још један научни скок догодио се 2016, када је Барак Обама, тадашњи амерички предсједник, стиснуо роботску руку Натхана Цопеланда. Цопеланд, парализован након саобраћајне несреће, осјетио је Обамин стисак руке и додир коже. Ово је показало још једну способност  БЦИ.

Умјесто да користи електроде, које снимају мозак и тумаче предстојеће покрете, он стимулира мозак сићушним струјама односно електро-сигналима, које буде чула', рекао је Галлего, преноси DW.

У случају пацијента Цопеланда, БЦИ назван Утах Арраy је имплантиран у његов мозак како би се побољшала функција дисфункционалног дијела његовог нервног система.

Уређај, који је направио конкурент фирме Неуралинк, имплантиран је у сензорни кортекс пацијента и повезан са сензорима на крају његове роботске руке. Када се Цопеланд руковао с Обамом, ови сензори су послали сигнале, који су довели до тога да електроде у сензорном кортексу стимулирају регију мозга одговорну за "руку". То је омогућило Цопеланду да "осјети" предсједников стисак руке и додир коже.

Осим тога, једном пацијенту с повредом кичмене мождине, узрокованом несрећом на бициклу, уграђен је минијатурни уређај/чип за пренос информација на релацији мозак-кичма. То му је омогућило да поново прохода и да се нормално креће као и прије несреће. Користећи овај мини-уређај, мождани сигнали су успјели да се повежу с моторичким регијама кичмене мождине испод оштећења и тако премосте повреду.

Ове нове могућности БЦИ-ја представљају нову генерацију дубинске мождане стимулације, односно третмана, који укључује имплантацију електрода у подручја мозга, како би се помогло људима с поремећајима апарата за кретање.

"Ове технологије постоје већ неко вријеме. Дубока мождана стимулација примјењује се од 1990-их на иљадама пацијената с Паркинсоновом болешћу", подсјећа Галлего.