Извор: Глас Српске

​Од марта 2023. до 28. јануара ове године у Београду су регистрована 764 случаја великог кашља, али се вјерује да је број обољелих већи. Ријеч је о веома заразном обољењу, које дуго траје и може бити веома опасно, посебно уколико је особа заражена још неким вирусом, каже др Славица Марис.

Објашњава како препознати болест у раној фази и шта родитељи могу да ураде како би заштитили дјецу, посебно бебе.

Начелница јединице за заразне болести Завода за јавно здравље у Београду Славица Марис за РТС каже да је број обољелих од великог кашља већи од броја регистрованих случајева, јер у сваком домаћинству, поред званично обољелог, има и других укућана који су болесни – бабе, деде, браћа, сестре.

"Највише оболевају деца од 10 до 19 година и њихово учешће је 60 процената. Затим, ови најмлађи, до 4 године. Њихово учешће је 9,7 одсто", каже др Марис.

Додаје да је међу обољелима највише оних који су потпуно вакцинисани – 64 одсто. Непотпуно вакцинисаних је 5,8 одсто, док је невакцинисаних 6,4 одсто.

Докторица објашњава да велики кашаљ изазива бактерија бордетелла пертуссис и да је ријеч о веома заразном обољењу.

"Оно има три стадијума. Први стадијум, катерални, када је особа најзаразнија. Он обично почиње неким респираторним симптомима, на основу којих не можемо рећи да је у питању велики кашаљ или неко друго акутно респираторно обољење. Цурење из носа, имамо повишену температуру која обично иде до 38 степени, малаксалост, кашаљ али благ, није препознатљив", каже Марис.

Озбиљнији кашаљ јавља се у другој фази.

"Када имамо те нападе кашља, са зацењивањем, који могу завршити повраћањем. Они су нарочито изражени током ноћи и ти напади могу бити јако драматични. Нарочито код мале деце узраста до годину дана, могу се јавити прекиди у дисању који могу изазвати озбиљне последице", истиче она.

Трећина обољелих беба, старости до годину дана, захтијева болничко лијечење.

"Од тих беба које су на болничком лечењу, две од три ће имати прекиде у дисању. Једна од пет ће имати упалу плућа. Једна од 50 ће имати невољне покрете, односно конвулзије. Једна од 150 ће имати оштећења мозга, односно енцефалопатију, а нажалост једна од 100 тих беба ће умрети", рекла је др Марис.

Како заштитити дјецу?

Родитељима поручује да треба да заштите дјецу у овом периоду када владају респираторни вируси.

"Нема посета, зна се, ипак су та деца јако осетљива. Морамо водити рачуна, нарочито треба заштитити малу децу узраста до годину дана, посебно до два месеца, јер вакцинација компонентом ове вакцине која штити против великог кашља, креће у другом месецу живота", напомиње докторкица.

Вакцина иде у три дозе, са минималним размаком од четири недјеље.

"ПРва ревакцинација се даје у другој години живота, односно у годину дана од последње вакцине, и друга ревакцинација се даје деци пред полазак у школу. Од следеће године, према програму обавезне имунизације, планирана је имунизација деце у осмом разреду", каже Марис.

Истиче да је протеклих година смањена имунизација, али да у овом тренутку, након упозоравајућег податка да је од великог кашља умрло четворо дјеце, влада веће интересовање за вакцине.

"Раде се ревизије картотека за невакцинисану децу, односно пропуштену вакцинацију", каже докторка за РТС.

Објашњава да вакцина не даје доживотну заштиту, те да она слаби након четири године. Имунитет код оних који прележе велики кашаљ траје од 10 до 15 година.

"Тако да одрасле особе које су вакцинисане у дечијем узрасту, да кажемо у тој првој, односно другој години живота, немају заштиту", истиче докторица.

Међутим, напомиње да је код њих блажа клиничка слика.

Савјетује да се избјегава контакт са особама које имају неке респираторне проблеме, као и боравак у просторијама са великим бројем људи.

"Уколико је то неминовно, онда треба носити маску. Да чешће проветравамо, чешће боравимо на отвореном, чешће перемо руке и подижемо имунитет – адекватном исхраном, уз довољно сна и наравно физичке активности", наглашава др Славица Марис.