Јела од кромпира постала су незаобилазна у свакодневној прехрани из више разлога: кромпир се лако узгаја, урод му је велик, заступљен је у прехрани током читаве године, заситан је, може се једноставно припремити и на најразличитије начине и врло је јефтин.

Међутим, ова посљедња ставка се односи на кромпир који долази с малог француског острва  Ноирмоутиера, западно од Нантеса.

Мали жути кромпир с овог острва  најскупљи је на свијету, а цијена им се пење и до 500 евра за килограм. Расту само у острвском  тлу залива  Бисцаy, богатом минералима – на комадићу земље који мирише на океан и алге.

Кромпири боннотте помно се узгајају и још пажљивије беру на врхунцу зрелости у мају, а то траје тек седмицу дана. У то се вријеме 2.500 берача окупља у зору до заласка сунца беру најскупљи кромпир на свијету. Ручно ваде кромпир по кромпир како би злаћани урод могао засјати на столовима најбољих свјетских ресторана.

Овај најскупљи кромпир одликује се деликатном лимунастом аромом, мирише на орахе, а карактеристични су по сланом, минералном укусу који још дуго остаје на непцу. Користи се за јухе, салате, креме или пирее, али како год да се користи – најважније је да се кора, која чува есенцију мора и тла, не гули.

Но француска деликатеса има љутог противника. Британски ланац супермаркета Тесцо прије коју годину почео је комерцијализовати кромпир продајући га испод цијене од око 2 еура по килограму. Наиме, кромпир сличан овоме расте преко пута Ла Манцхеа, на британској територији. Острво  Јерсеy има сличну климу и тло, али познаваоци тврде да су француски кромпири ипак укуснији.

Острво на западној обали Француске славу не дугује само кромпирима него и љупкој архитектури, десетинама  километара пјешчаних плажа те мирисним боровима, начичканим попут великих сунцобрана. За копно је везан стољетним насипом и новијим мостом, којим се долази до оазе вриједне пажње.

(Независне)