Основно правило функционисања кето дијете је смањен унос угљених хидрата у организам, и благо повећан унос протеина, те значајније повећан унос добрих масноћа. Глукоза у крви – шећер, као основни извор енергије, замијењена је кетонима – једињењима масти. Постепено навикавање тијела да се храни властитим залихама масти резултираће губитком килограма, а како је унос угљених хидрата сведен на минимум, повећаним уносом протеина и масти заштитићете се од губитка мишићне масе, што је основни проблем строго рестриктивних дијета базираних на гладовању, односно апстиненцији од већине неопходних макронутријената.

Да се разумијемо – исхрана без угљених хидрата уопште, исто тако не долази у обзир. Дефицит угљених хидрата на дуже стазе може резултирати разним пропратним проблемима, па се и у стандардни програм кетогене дијете уводи допуна угљеним хидратима, или, такозвано – пуњење.

Пуњење се практикује као један дан у двије седмице, а зависно од тежине постизања ваших циљева – може и једном седмично, и тада једете и храну изразито богату угљеним хидратима.

Да не буде забуне, пуњење значи искључиво пуњење мишићног гликогена, односно угљених хидрата који су саставни дио мишићне масе. Никако не значи пуњење желуца храном као да вас то вече воде на електричну столицу.

Значи, примарни циљ кетогене дијете је да научи ваш организам да му свакодневан унос угљених хидрата није потребан да би функционисао. И овдје морамо разграничити неке појмове. Нису сви угљени хидрати непријатељи кетозе.

Највећи непријатељ је шећер, односно намирнице богате скробом, док су оне богате влакнима мање опасне, и чак пожељне, јер олакшавају процес пробаве. Поврће богато влакнима је битан дио исхране у кетогеној дијети и трудите се да га једете што је више могуће. Влакна нису разградива и као таква неће засметати, нити збунити организам да је дошао нови извор горива и да треба изаћи из кетозе. У вријеме „пуњења“ дозвољено је мијешати све врсте угљених хидрата.

Формирање јеловника кето дијете

Јеловник кето дијете није ни мало сиромашан, није компликован и свидјеће се сваком љубитељу укусног залогаја. Нагласак је на високом уносу масноћа, нешто мање протеина, те строгој рестрикцији угљених хидрата.
То значи да су хљеб и слична пецива потпуно избачени из исхране, док се поврће раздваја на оно богатије и мање богато угљеним хидратима. Поврће је обавезан саставни дио јеловника, а дозвољено је јести оно са ниским постотком угљених хидрата, односно поврће које је првенствено богато влакнима, витаминима и минералима.
Кето дијета предлаже пет оброка дневно, три главна и међуоброке, или ужине.

Дозвољене врсте намирница:

• Месо у готово свим својим облицима – (јунетина, телетина, свињетина, пилетина, ћуретина, сланина, сухомеснати производи…)
• Јаја
• Сир – (првенствено сиреви који нису прерађени, попут моцареле, гауде или козијег сир) као и домаћи јогурт или кефир
• Риба, такође у свим облицима, пожељније су масније врсте рибљег меса – (туна, скуша, лосос, или домаће ријечне рибе)
• Маслац
• Орашасти плодови и сјеменке – (ораси, бадеми, сјеменке од бундаве или лана)
• Уље у својим здравијим верзијама – (маслиново, кокосово или уље авокада)
• Поврће, искључиво са ниским постотком угљених хидрата – (парадајз, паприка, лук, купус, броколи, карфиол, шпинат, печурке, артичока, тиквице, краставци)
• Зачини – (со, бибер, црвена паприка, сојин сос, сенф…)
• Вода – обавезан је већи унос воде сваког дана, нарочито зато што је протеински богата трпеза карактеристична за кетогену дијету. Воду пијте између оброка, најбоље око пола сата послије оброка, да не би разредили желучане сокове и пореметили њихов рад. Колико воде дневно вам је потребно најбоље ћете знати по боји ваше мокраће – ако је изразито жута, онда вам недостаје воде, ако је изразито блиједа – попили сте и превише. Свијетло жута боја значи да сте нашли праву мјеру. Вода ће вам олакшати и пробавне процесе.

Наведене намирнице дозвољено је комбиновати по сопственој вољи и дневни унос није ограничен никаквим посебним забранама, него искључиво потребама корисника.

Забрањене врсте намирница:

•  Воће, готово сво. Изузетак су: авокадо и мале количине јагода.
• Слаткиши – (заслађени напици, воћни сокови, газирани сокови, сладолед, колачи, торте…)
• Житарице и скроб – (хљеб, тјестенине, пахуљице, пецива, рижа…)
• Алкохол – (готово сва алкохолна пића садрже угљене хидрате и могу да наруше стање кетозе) 
•Нездраве масти – (налазе се у мајонезу, уљима на бази поврћа, чипсу, маргаринима…)
• Поврће богато угљеним хидратима – (кромпир, мрква, пасуљ, махуне, сочиво, грашак…)
•Зачини и преливи који су додатно заслађивани
• Кукуруз

На основу дозвољених и забрањених група намирница формирате јеловник који ћете пратити током трајања кетогене дијете.
​
У првих 15 дана кето дијете можете очекивати губитак око четири до пет килограма.