Извор: Независне новине

1321. - Умро српски краљ Стефан Милутин Немањић (на фотографији), који је Србију учинио најмоћнијом државом на Балкану, што је његовом унуку Душану омогућило да створи царство. На Сабору у Дежеву 1282. пријесто му је на основу споразума уступио старији брат Драгутин, који је задржао само сјеверне крајеве Србије. Користећи борбу династија Анжујаца и Палеолога, освојио је знатан дио Македоније, пренио пријестоницу у Скопље и намјеравао да српску државу шири према Егејском мору. Био је у непријатељству са Ромејом до 1299. године - кад се оженио малољетном ромејском принцезом Симонидом. Богати рудници сребра доносили су му обилна средства за наоружање и држање јаке најамне војске и омогућили да помаже развој умјетности и књижевности и зида цркве и манастире широм Србије.

1507. - Рођен шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо Алба, који је као намјесник Низоземске инквизиторским терором изазвао 1565. рат за ослобођење, окончан 1581. њеним отцјепљењем од Шпаније. Освојио је 1581. Португалију, у којој је починио крваве покоље.

1811. - Рођен француски социјалиста-утописта Жан Жозеф Шарл Луј Блан, који је тврдио да социјалистичко друштво може бити створено мирним путем, уз помоћ државе, оснивањем "задружних радионица" и земљорадничких комуна. Дјела: "Организација рада", "Историја десет година, 1830-1840.", "Историја Француске револуције".

1814. - Први парни ратни брод "Фултон", који је конструисао Роберт Фултон, испловио је из њујоршке луке.

1888. - У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој "канал треба да буде слободан и отворен за све трговачке и ратне бродове без разлике на заставу, како за вријеме рата тако и у миру". То је поштовано, осим у рату, кад је канал затваран за непријатеље Велике Британије, тада "тутора" Египта.

1889. - Умро руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма прогнан је у Сибир. У дисертацији "Естетички однос умјетности према стварности" инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела. У роману "Шта да се ради" ватрено је пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дјела: "Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности", "Књижевно-критички чланци", "Рус на рандевуу".

1897. - Рођен њемачки ратни злочинац Јозеф Гебелс, министар пропаганде нацистичког Трећег рајха.

1910. - Рођен енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија је књига "Језик, истина и логика" својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дјела: "Заснивање емпиријског знања", "Проблем сазнања", "Појам особе".

1911. - Умро амерички новинар мађарског поријекла Џозеф Пулицер, зачетник "жуте штампе", из чије се фондације сваке године додјељује "Пулицерова награда" за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику. Емигрирао је млад у САД, учествовао у Америчком грађанском рату и биран у Конгрес. Био је власник листова "Ворлд" и "Ивнинг ворлд" у Њујорку и "Пост-диспеч" у Сент Луису. На Колумбија универзитету 1903. године основао је прву новинарску школу.

1918. - Хрватски сабор послије распада Аустро-Угарске у Првом свјетском рату прогласио отцјепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Хабсбуршке Монархије ради прикључења Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што је пропраћено великом манифестацијом испред зграде Сабора у Загребу.

1923. - Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал, од 1930. назван Ататурк, првим предсједником.

1929. - Крах Њујоршке берзе, познат као "црни уторак", означио је почетак велике кризе америчке привреде, у којој су падале под стечај крупне банке и најмоћније компаније, а хиљаде ситних пословних људи дословно доведено на просјачки штап. Наступила је епоха самоубистава, најгорих слутњи и крајњег безнађа. Индустријска производња је пала у развијеним земљама на ниво с почетка вијека, а без посла је остало 26 милиона људи.

1936. - У првом војном удару у арапском свијету генерал Бакр Сидки оборио ирачку владу.

1950. - Умро шведски краљ Густав Пети, који је током владавине од 1907. до смрти осигурао неутрални статус Шведске у оба свјетска рата.

1956. - Искористивши француско-британски напад на Египат, израелска армија је продрла на Синај и брзо поразила слабе египатске снаге. Рат, који су двије западне земље повеле ради заштите политичких и економских интереса на Суецу, завршен је почетком новембра, послије интервенције УН и оштрих упозорења СССР и САД.

1957. - Диктатор Фулхенсио Батиста суспендовао кубански устав.

1962. - САД су обуставиле поморску блокаду Кубе на захтјев генералног секретара УН У Танта. САД су блокирале Кубу због инсталисања совјетског ракетног оружја на острву, чиме је изазвана Карипска криза, окончана претходног дана споразумом америчког и совјетског лидера - Џона Фицџералда Кенедија и Никите Сергејевича Хрушчова о повлачењу ракета и обустави блокаде.

1964. - Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба промијенили назив у Танзанија.

1988. - Први совјетски ракетоплан "буран" полетио са Земље.

1996. - У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих умјетничких дјела, која су од аустријских Јевреја у Другом свјетском рату отели аустријски и њемачки нацисти, а приход је намијењен људима који су преживјели холокауст.

1998. - Ветеран америчке астронаутике Џон Глен је у 77. години живота спејс шатлом "Дискавери" поново полетио у космос, 36 година послије његове прве космичке мисије.

2004. - Лидери ЕУ потписали нови Устав Уније на церемонији у Риму.

2006. - Георги Парванов поново изабран за предсједника Бугарске.

2015. - Умро Ранко Жеравица (85), кошаркашки стручњак који је од шездесетих година прошлог вијека са великим успјехом двадесетак година водио мушку кошаркашку репрезентацију Југославије до најсвјетлијих трофеја. Примљен је у Кућу славних ФИБЕ 2007. године.