Љекари кажу да о здравом мозгу у старости треба бринути од најраније младости, али и да никад није касно да у њега почнемо улагати више.

Основе структуре и функција мозга постављају се још током трудноће мајке и у раном дјетињству дјетета, а од изузетне важности је оно што једемо и пијемо сваког дана, пише Б92.

Током трудноће, врло је важна не само фолна киселина, која је већ скоро свима позната, већ и јод који је кључан за рад штитњаче. Штитњача игра улогу у метаболизму, али одређује и раст и развој мозга фетуса. Зато Свјетска здравствена организација наводи да је “мањак јода најважнији узрок оштећења мозга који се може спријечити” и то у цијелом свијету.

У дјетињству се наставља брзи развој мозга, за који су неопходне омега-3 масне киселине. Зато се савјетује редовна конзумација рибе, као и узимање рибљег уља. Нису препоручљиви слаткиши ни слатка пића.

У одраслој доби, такођер, треба водити о количинама шећера и соли у прехрани. Кориштење прерађене хране која је спремна за јело чим је купите у трговини доводи до смањења важних доза витамина Б3, Б6, Б12, Д и Е, као и магнезијума, селена и цинка који су сви важни за функцију мозга.

Истраживања указују да оваква прехрана може бити повезана и с повећаним ризиком од депресије и штетним промјенама у дијеловима мозга који су “задужени” за учење и памћење.

Дугорочне студије су доказале везу између квалитета прехране и хипокампуса који представља центар за памћење у мозгу. Препоручује се да се сваког дана поједе бар једна порција зеленог лиснатог поврћа као што су шпинат, кељ, брокула, као и порција махунарки (лећа и грах) и житарица. Ако не додајете много шећера или врхње, кава и чај су, такође, добродошли.

У позној старости се повећава ризик од деменције, али много мање је то случај у земљама као што су Јапан и Италија. То се повезује с прехраном у којој има доста рибе, поврћа и ферментираних намирница.


Независне новине