Монах Амвросије проводи вријеме са дивљим животињама, а најбољи пријатељ му је вучица Алфа.

Сурова зима, Јавор планина, која је удаљена двадесет пет километара од Ивањице је окована снијегом и ледом. Места су пуста јер су одатле људи давно отишли. Ту живи монах Амвросије, заправо он је и игуман и једини монах манастира Ковиље. Поред њега је вучица која се склања од људи, али у стопу прати ковиљског игумана. 

"Вучица Алфа је била јако мала, имала је око 15 дана и тек је прогледала. Када сам је узео од једних људи, донио сам је код себе и тако је све почело, а онда смо полако стварали контакт, полако сам је хранио и онда је она одрастала стварајући повјерење. Ево сад има седам мјесеци и она је у суштини још увијек мала, пошто вукови тек са двије године постају зрели, тако да има да расте још годину и нешто", причао је монах Амвросије.

Како каже, некад је у том манастиру било пуно монаха, чак постоје приче да је ту била и монашка школа, али је доста списа уништено и не знају се тачни подаци о овом манастиру. Игуман је рекао да је ту сада само један монах, он, који како каже "учи од вука."

"Ни ја још увијек нисам открио одакле толика љубав према животињама, још увијек тражим одговор на то питање јер као мали никада нисам имао животиње. Живјели смо у стану и никада нисмо имали ни куче ни мачку, онда ми се одједном јавило то, пошто сам дошао овдје у пустињу и дивљину, и тада сам се први пут сусрео са односом према природи. То се кретало од једног јежа, до сада вука, орла, гаврана, лисице и осталих животиња. Али јесте занимљива прича о звјерима, јер звјери имају неку хармонију са природом, док су већ питоме животиње навикле на људе, на други начин живота. Ми од звјери можемо пуно да учимо", рекао је монах.

Игуман Амвросије има и друге пријатеље у природи. То су лисица, орао, соко, гавран, ласица, поскок и наравно вук. "Поред вука он је имао и гаврана и орла који, пошто сам ја ту свакодневно са њим, и чудно ми је било. Орао га напусти одлети и по два дана га нема и онда трећи дан видим орла са 300, 400 метара који прави круг изнад њега, слијеће, дружи се мало са њим и онда опет одлијеће у планину. Тако исто и са гавраном, гавран није само летио тако дуго. Он је увијек био ту у кругу манастира и оца Амвросија, али је у природи био слободан", испричао је човјек који стално посјећује монаха.

Амвросије је на то рекао да је то и поента. Да онога кога волиш да мораш да му даш слободу и ако ти се врати, онда значи да те воли. "Ја се тако лијечим са овим животињама. Човек себе мора да излијечи да би могао да воли. Мораш да пустиш некога, а ако те стварно воли биће ту."

Амворсије каже да је људима чудно што он време проводи са зверима и да њему уопште прилазе те животиње. Укупно троје људи живи у околини Јавора. Једна бака, монах и бивши директор школе. Када су га питали шта мисли о изреци "Вук длаку мијења, али ћуд никада", и да ли се плаши да га Алфа "не смаже", он је рекао: "Љубав длаку мења, али ћуд никада. Тако да шта год да буде, њена љубав према мени ће остати непромјењива и безусловна. Једнако иста и ништа се неће промијенити."


Глас Српске