1519. године – Умро је Леонардо да Винчи, италијански вајар, научник и сликар, “уомо универсале” италијанске ренесансе кога историчари уметности сврставају у највеће геније свих времена. Његова “Мона Лиза” и “Последња вечера” спадају међу најчувеније слике на свету. “Трактат о сликарству” (у преводу објављен у Београду 1953. године) који садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању, перспективи, светлости и боји, значајан је допринос науци о уметности.

1567. године – Умро је дубровачки ренесансни песник и драмски писац Марин Држић, аутор “Дундо Мароја” и “Новеле од Станца”.

1660. године – Рођен је Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, италијански композитор опера и црквених композиција.

1729. године – Рођена је руска царица немачког порекла Катарина ИИ Алексејевна. Царицом ју је 1762. године прогласила дворска гарда пошто је у завери убијен њен муж Петар ИИИ. Под утицајем француских просветитеља Волтера и Дидроа, спровела је значајне реформе руског друштва у духу просвећеног апсолутизма.

1852. године – Рођен је новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке у Србији.

1857. године – Умро је француски писац Алфред де Мисе. Најпознатија дела: “Ноћи”, “Писмо Ламартину”, “Исповест једног детета овог века”.

1860. године – У Будимпешти је рођен Теодор Херцл, вођа и оснивач ционистичког покрета, аутор дела “Јеврејска држава” (1896).

1885. године – Белгијски краљ Леополд II прогласио се краљем нове Слободне државе Конго.

1892. године – Рођен је немачки пилот Манфред фон Рихтхофен, “Црвени барон”, најславнији немачки авијатичар у Првом светском рату. Током рата оборио је више од 80 авиона. Погинуо је у једној од ваздушних битака у априлу 1918. године.

1892. године – Умро је немачки хемичар Аугуст Вилхелм фон Хофман, оснивач модерне индустрије анилинских боја од катрана каменог угља.

1903. године – Рођен је амерички педијатар Бенџамин Меклејн Спок, аутор бестселера “Савети здравог разума о одгајању беба и деце” (1946).

1904. године – Рођен је амерички певач и филмски глумац Хари Лилис “Бинг” Крозби, рекордер по броју снимљених плоча, добитник Оскара за филм “Идући својим путем”.

1933. године – Немачки канцелар Адолф Хитлер је укинуо синдикате.

1945. године – Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом светском рату.

1951. године – Савет Европе прихватио је Немачку као пуноправну чланицу.

1953. године – Крунски принц Хусеин званично је постао краљ Јордана. У Ираку, краљ Фејсал ИИ преузео је власт.

1957. године – Умро је амерички политичар, сенатор Џозеф Мекарти, вођа антикомунистичке кампање у САД 1950-их година.

1960. године – Извршена је смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеном за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери.

1965. године – Укључен је први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.

1967. године – На иницијативу британског филозофа, нобеловца Бертранда Расела у Стокхолму је почео да ради Међународни трибунал за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.

1990. године – Странка Нелсона Манделе Афрички национални конгрес (АНЦ) и Влада Јужне Африке почели су преговоре у Кејптауну о окончању власти беле мањине. Истог дана 1994. године Мандела и АНЦ су победили на изборима у Јужној Африци.

1993. године – У Атини председник Републике Српске Радован Караџић потписао је Венс-Овенов мировни план за БИХ, под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина је касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским Муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а рат у БИХ је настављен.

1995. године – Шест особа је погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.

1999. године – Авијација НАТО-а је у нападима на СР Југославију употребила графитне бомбе које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало је без струје.

2000. године – У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили су 500 припадника мировних снага УН. Заробљеници су птом пуштани у мањим групама, а преостали су ослободјени 15. јула, после војне интервенције мировних снага.

2003. године – Амерички председник Џорџ Буш саопштио је да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.

2004. године – Милорад Луковић-Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) и првооптузени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се полицији у Београду након 14 месеци скривања. Због организовање убиства премијера Ђинђића Луковић је осуђен на 40 година затвора, а на исту казну осуђен је и непосредни извршилац убиства, бивши Луковићев заменик Звездан Јовановић.

2011. године – Група америчких командоса убила је у граду Аботабату у Пакистану Осаму Бин Ладена, водју терористичке организације Ал Каидаи организатора терористичких напада 11. септембра 2001. године у САД, који су довели до рата у Авганистану и касније у Ираку.

2012. године – Мађарски парламент изабрао је Јаноша Адера за новог председника, након што је његов претходник Пал Шмит поднео оставку због скандала око плагијата докторске дисертације.

2013. године – УН су објавиле да је 260.000 људи у Сомалији, од чега половина деца, умрло од глади од 2010. до 2012. године.

2014. године – Више од 2.100 људи погинуло је у одронима које су изазвале обилне кише у планинским селима на североистоку Авганистана.