Догодило се на данашњи датум – 30. април
313. године – Римски цар Константин И Велики издао је Милански едикт којим је легализовано хришћанство у Римском царству.
1777. године – Рођен је немачки математичар и астроном Карл Фридрих Гаус, проналазач више метода у теорији бројева, алгебри, геометрији (Гаусов алгоритам, Гаусова константа, Гаусова кривина, Гаус-Кригерова пројекција). Сматра се једним од највећих математичара свих времена.
1789. године – Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. Након два председничка мандата, у септембру 1796. године упутио је америчком народу опроштајну поруку (Фареwелл Аддресс) и повукао се на своје имање.
1803. године – САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану која је истог дана 1812. године и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
1804. године – У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
1870. године – Рођен је аустријски композитор мађарског порекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. века. Најпознатија дела: “Весела удовица”, “Земља смешка”.
1883. године – Умро је француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма. Најпознатија дела: “Доручак на трави”, “Бал у Фоли-Бержеру”, “Балкон”, “Олимпија”.
1883. године – Рођен је чешки писац Јарослав Хашек, аутор романа “Доживљаји доброг војника швејка”.
1893. године – Рођен је Јоахим фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке. Међународни суд у Нирнбергу осудио га је на смрт због злочина у Другом светском рату. Смртна казна вешањем извршена је 1946. године.
1895. године – Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
1900. године – Хаваји су постали саставни део САД.
1909. године – Родђена је холандска краљица Јулијана. Краљица је постала 1948. године, а 1980. године абдицирала је у корист старије кћерке Беатрисе.
1915. године – У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1934. године – Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
1941. године – Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
1945. године – Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле су у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију.
1945. године – Југословенска војска ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
1953. године – У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. године.
1973. године – Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972. године, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
1975. године – Падом Сајгона у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је вијетнамски рат. У тридесетгодишњем рату погинуло је око 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила.
1989. године – Умро је италијански филмски режисер Сердјо Леоне аутор “шпагети” вестерна (“За шаку долара”, “Зовем се Нико”, “Било једном на Дивљем западу”, “Догодило се у Америци”).
1991. године – У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.
1995. године – Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
1999. године – У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погодјене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
2000. године – Преминуо бивши премијер Данске Пол Хартлинг, који је 1978. године постао Високи комесар УН за избеглице, а 1981. године добио Нобелову награду за мир.
2002. године – Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци.
2003. године – САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле “мапу” за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005. године.
2005. године – На југу Ирака међународни истражитељи су открили масовну гробницу са 1.500 тела, за коју се верује да су већином убијени Курди који су током 80-тих година прошлог века, у време режима Садама Хусеина били приморани да напусте своје домове на северу земље.
2007. године – Књижевница Јара Рибникар преминула је у 95. години у Београду. Ауторка је више романа, збирки приповедака и мемоарске прозе, а преводила је са чешког и немачког. Најпознатија дела: “Недовршени круг”, ” Победа и пораз”, “Јан Непомуцки”.
2008. године – Швајцарски хемичар и проналазач халуциногеног наркотика ЛСД Алберт Хофман преминуо је у Базелу у 102. години. Хофман је први пут произвео ЛСД 1938. године док је у медицинске сврхе истраживао печурке.
2009. године – Амерички произвођач аутомобила Крајслер прогласио је банкротство након неуспелих преговора са кредиторима о реструктурисању његових дугова. Истовремено је Крајслер склопио договор о удруживању са италијанским Фијатом.
2009. године – Убијено је 13 лица, а 15 рањено када је неидентификовани нападач отворио ватру на студенте универзитета у Бакуу, Азербејџан.
2011. године – Аргентински писац Ернесто Сабато, аутор романа “Тунел”, “О јунацима и гробовима” и “Абадон, анђео уништења” умро је у 99. години.
2013. године – Холандски престолонаследник Виљем-Александар (46) устоличен је за краља, након што се његова мајка краљица Беатрикс (75), после 33 године, званично повукла с трона.
2015. године – Демонстрације у знак солидарности са протестом у Балтимору, против расне дискриминације и прекомерног насиља полиције која је изазвала смрт афроамеричких људи у Кливленду, Фергусону, Мисурију, Њујорку и другим градовима САД, одржане су широм Америке.
Едукација
1777. године – Рођен је немачки математичар и астроном Карл Фридрих Гаус, проналазач више метода у теорији бројева, алгебри, геометрији (Гаусов алгоритам, Гаусова константа, Гаусова кривина, Гаус-Кригерова пројекција). Сматра се једним од највећих математичара свих времена.
1789. године – Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. Након два председничка мандата, у септембру 1796. године упутио је америчком народу опроштајну поруку (Фареwелл Аддресс) и повукао се на своје имање.
1803. године – САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану која је истог дана 1812. године и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
1804. године – У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
1870. године – Рођен је аустријски композитор мађарског порекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. века. Најпознатија дела: “Весела удовица”, “Земља смешка”.
1883. године – Умро је француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма. Најпознатија дела: “Доручак на трави”, “Бал у Фоли-Бержеру”, “Балкон”, “Олимпија”.
1883. године – Рођен је чешки писац Јарослав Хашек, аутор романа “Доживљаји доброг војника швејка”.
1893. године – Рођен је Јоахим фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке. Међународни суд у Нирнбергу осудио га је на смрт због злочина у Другом светском рату. Смртна казна вешањем извршена је 1946. године.
1895. године – Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
1900. године – Хаваји су постали саставни део САД.
1909. године – Родђена је холандска краљица Јулијана. Краљица је постала 1948. године, а 1980. године абдицирала је у корист старије кћерке Беатрисе.
1915. године – У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1934. године – Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
1941. године – Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
1945. године – Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле су у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију.
1945. године – Југословенска војска ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
1953. године – У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. године.
1973. године – Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972. године, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
1975. године – Падом Сајгона у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је вијетнамски рат. У тридесетгодишњем рату погинуло је око 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила.
1989. године – Умро је италијански филмски режисер Сердјо Леоне аутор “шпагети” вестерна (“За шаку долара”, “Зовем се Нико”, “Било једном на Дивљем западу”, “Догодило се у Америци”).
1991. године – У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.
1995. године – Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
1999. године – У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погодјене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
2000. године – Преминуо бивши премијер Данске Пол Хартлинг, који је 1978. године постао Високи комесар УН за избеглице, а 1981. године добио Нобелову награду за мир.
2002. године – Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци.
2003. године – САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле “мапу” за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005. године.
2005. године – На југу Ирака међународни истражитељи су открили масовну гробницу са 1.500 тела, за коју се верује да су већином убијени Курди који су током 80-тих година прошлог века, у време режима Садама Хусеина били приморани да напусте своје домове на северу земље.
2007. године – Књижевница Јара Рибникар преминула је у 95. години у Београду. Ауторка је више романа, збирки приповедака и мемоарске прозе, а преводила је са чешког и немачког. Најпознатија дела: “Недовршени круг”, ” Победа и пораз”, “Јан Непомуцки”.
2008. године – Швајцарски хемичар и проналазач халуциногеног наркотика ЛСД Алберт Хофман преминуо је у Базелу у 102. години. Хофман је први пут произвео ЛСД 1938. године док је у медицинске сврхе истраживао печурке.
2009. године – Амерички произвођач аутомобила Крајслер прогласио је банкротство након неуспелих преговора са кредиторима о реструктурисању његових дугова. Истовремено је Крајслер склопио договор о удруживању са италијанским Фијатом.
2009. године – Убијено је 13 лица, а 15 рањено када је неидентификовани нападач отворио ватру на студенте универзитета у Бакуу, Азербејџан.
2011. године – Аргентински писац Ернесто Сабато, аутор романа “Тунел”, “О јунацима и гробовима” и “Абадон, анђео уништења” умро је у 99. години.
2013. године – Холандски престолонаследник Виљем-Александар (46) устоличен је за краља, након што се његова мајка краљица Беатрикс (75), после 33 године, званично повукла с трона.
2015. године – Демонстрације у знак солидарности са протестом у Балтимору, против расне дискриминације и прекомерног насиља полиције која је изазвала смрт афроамеричких људи у Кливленду, Фергусону, Мисурију, Њујорку и другим градовима САД, одржане су широм Америке.
Едукација
