Ево колико високу температуру људско тијело може да поднесе
Још од НАСА студије из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50 одсто, људи могу да бораве неограничено дуго. Но, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тијело може да поднесе?
Упркос бројним, махом војним, истраживањима на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора. Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина облачења, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И прије свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човјек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, гдје је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени.
Како би одржао тјелесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа прије свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човјек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мјере термометри.
Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примјењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и РХМЗС. У Канади је још од 1965. у употреби такозвана Humidex скала, док се данас ваши телефони ослањају на РеалФеал скалу компаније AccuWeather.
Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбјежно слиједи топлотни удар. Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лијекови, алкохол, старост, али и друге околности. Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике биљеже да су честе жртве топлоте дјеца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.
Топлотни удар је екстремно страње термичког стреса и доводи до раста тјелесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у провјетреним, вјештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избјегавате директно излагање сунцу у најтоплијем дијелу дана, преноси Национална Географија.
Глас Српске
Упркос бројним, махом војним, истраживањима на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора. Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина облачења, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И прије свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човјек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, гдје је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени.
Како би одржао тјелесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа прије свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човјек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мјере термометри.
Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примјењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и РХМЗС. У Канади је још од 1965. у употреби такозвана Humidex скала, док се данас ваши телефони ослањају на РеалФеал скалу компаније AccuWeather.
Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбјежно слиједи топлотни удар. Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лијекови, алкохол, старост, али и друге околности. Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике биљеже да су честе жртве топлоте дјеца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.
Топлотни удар је екстремно страње термичког стреса и доводи до раста тјелесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у провјетреним, вјештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избјегавате директно излагање сунцу у најтоплијем дијелу дана, преноси Национална Географија.
Глас Српске
