Велика галапагос корњача, посљедња од своје врсте, са својим ДНК доприноси науци више него што смо могли и претпоставити.
​
Генетска анализа ДНК Усамљеног Џорџа, галапагос корњаче која је доживјела најстарију доб, заједно са другим анализама гена исте врсте (која може живјети око 100 година) показује да имају велики број генетских варијабли и варијанти које су у вези са “поправком” ДНК, имунолошким реаговањем, супресијом рака и осталим карактеристикама које други кичмењаци немају.

Како пише Сајенс дејли – остаци џиновских корњача и даље научницима откривају тајне те врсте и одговор на питање – зашто су могли да живе тако дуго. У истраживању учествују Универзитет Јејл, Универзитет Овиједо иза Шпаније, Галапагос Конзерванс и Галапагос национални парк.

Резултати анализе објављени су у научном магазину “Нејчер еколоџи & еволушен”.
– Усамљени Џорџ нас из смрти учи о животу – каже Адалгиса Жизела Кацоне, истраживач са Јејла и један од аутора истраживања.

Управо је она 2010. године почела да секвенцира његов гена, посљедње јединке врсте формалног назива цхелоноидис абингдонии, како би истражила еволуцију корњача на Галапагосу.

Карлос Лопез-Отин, из Овиједа у Шпанији, анализирао је податке како би видио које и какве генетске варијабле омогућавају такву дуговјечност.

– До сада смо лоцирали девет ознака старења, а након истраживања више од 500 узорака гена према тој класификацији, нашли смо врло интересантне варијанте које потенцијално утичу на шест од девет тих карактеристика код големих корњача, што отвара нова врата у истраживању старења и код људи – каже Лопез-Отин.

Џиновске корњаче и људи дијеле више од 90 одсто ДНК, а професор Бехерегарај, један од коаутора истраживања, каже да управо разлике чине поређење интересантним.

– Неки од тих гена нису дуплирани код људи, али јесу код корњача, а неки имају чак три копије неког гена – каже Бехерегарај и додаје да “знамо да дуплирање гена утиче на функцију тих гена”.

Надају се да ćе моćи да их реплицирају у лабораторији, преноси хрватски Експрес.

– Можда је управо у тим генима цака и тајна у њиховим дуготрајним и врло здравим животима – каже Бехерегарај.
Џиновске корњаче могу обољети од рака, али, заједно са још неким рептилима, веома ријетко обољевају од карцинома било које врсте.

– Рак је у вези са током деоба ćелија. Када се ćелија дели, ДНК евентуално направи грешку, а велике корњаче су на неки начин ‘научиле‘’ како то да се спријечи, или максимално умањи- И сада имамо листу потенцијалних гена које морамо даље проучавати и довести у везу са људима – објашњава Бехерегарај.

Међутим, иако је истраживање дефинитивно важно за човјека, помоćи ćе и заштити џиновских корњача.
Шест врста критично је угрожено, три је угрожено, три рањиво, а једна, можда чак и двије врсте – су изумрле. Тако је и велики Усамљени Џорџ био посљедњи примјерак своје врсте.

(Спутњик)