Пензионери радо другују с пчелама
- Стручно предавање из области пчеларства довело је бројне пензионере у просторије овдашњег удружења јер најстарије Добојлије признају да радо своје вријеме проводе с пчелама.
"Не видим овдје ниједног пчелара који није пензионер, можда их има врло мало. Сада једино пензионери одржавају пчеларство. Од пензије се не може живјети. Нема ни овдје ништа, али имам оно да се вртим. Кад одем код пчела далеко ми је љепше него да сједим у кући. Ја нисам особа која може да сједи: свако јутро устајем у шест сати као и када сам ишао на посао", рекао је Симо Билић, који има 60 кошница и пчелари већ 35 година.
"Бавим се пчеларством од 1976. године и развио сам доста друштава, међутим претходне двије године било је пуно угинућа. Ово што ми је остало прошле године то је дало солидан приход, и онда сам нешто вјештачки разројио пчела те очекујем и ове године да ћу исто то урадити. Не знам шта је разлог угинућа", прича Слободан Цоцић.
Временске прилике не иду у прилог пчелама, кажу стручњаци, јер послије двадесетак дана лијепог времена када су пчеле кренуле са леглом пао је снијег и дошло је до захлађења.
"Пчелари који су на вријеме добро спремили своје пчелиње заједнице, узимили их добро, имају одређене количине здраве заједнице, као и меда и они сигурно не требају страховати. Међутим, ако је с мањом количином меда узимљена, тренутна ситуација није повољна јер је пчелиња заједница кренула са великом количином легла и може се десити да сада имамо губитке - у овом периоду када је наступило захлађење", казао је Борислав Пено, инжењер пољопривреде.
Осим промјењивог времена, велика опасност за пчеле су и болести попут варое, америчке трулежи, али и средства која воћари користе за третирање штеточина.
"Највећа опасност је од инсектицида који дјелују на нервни систем пчела и оне се изгубе и не могу да нађу своје кошнице, значи оне преживе али се дезоријентишу и остану у природи те угину. Другу опасност представљају ратари с прскањем хербицидима. Значи, они у почетним фазама раста када има корова у кукурузу углавном прскају у току дана веома опасним хербицидима. Тада има доста пчела у усјевима кукуруза и долази до масовног тровања", упозорио је Александар Поповић, агроном у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди.
(Независне)
"Не видим овдје ниједног пчелара који није пензионер, можда их има врло мало. Сада једино пензионери одржавају пчеларство. Од пензије се не може живјети. Нема ни овдје ништа, али имам оно да се вртим. Кад одем код пчела далеко ми је љепше него да сједим у кући. Ја нисам особа која може да сједи: свако јутро устајем у шест сати као и када сам ишао на посао", рекао је Симо Билић, који има 60 кошница и пчелари већ 35 година.
"Бавим се пчеларством од 1976. године и развио сам доста друштава, међутим претходне двије године било је пуно угинућа. Ово што ми је остало прошле године то је дало солидан приход, и онда сам нешто вјештачки разројио пчела те очекујем и ове године да ћу исто то урадити. Не знам шта је разлог угинућа", прича Слободан Цоцић.
Временске прилике не иду у прилог пчелама, кажу стручњаци, јер послије двадесетак дана лијепог времена када су пчеле кренуле са леглом пао је снијег и дошло је до захлађења.
"Пчелари који су на вријеме добро спремили своје пчелиње заједнице, узимили их добро, имају одређене количине здраве заједнице, као и меда и они сигурно не требају страховати. Међутим, ако је с мањом количином меда узимљена, тренутна ситуација није повољна јер је пчелиња заједница кренула са великом количином легла и може се десити да сада имамо губитке - у овом периоду када је наступило захлађење", казао је Борислав Пено, инжењер пољопривреде.
Осим промјењивог времена, велика опасност за пчеле су и болести попут варое, америчке трулежи, али и средства која воћари користе за третирање штеточина.
"Највећа опасност је од инсектицида који дјелују на нервни систем пчела и оне се изгубе и не могу да нађу своје кошнице, значи оне преживе али се дезоријентишу и остану у природи те угину. Другу опасност представљају ратари с прскањем хербицидима. Значи, они у почетним фазама раста када има корова у кукурузу углавном прскају у току дана веома опасним хербицидима. Тада има доста пчела у усјевима кукуруза и долази до масовног тровања", упозорио је Александар Поповић, агроном у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди.
(Независне)
