АМБАЛАЖА ИСТА, КОЛИЧИНА МАЊА САД ЈЕ НЕСТАЛА И ЧАША МЛИЈЕКА :: Semberija INFO ::

 

АМБАЛАЖА ИСТА, КОЛИЧИНА МАЊА САД ЈЕ НЕСТАЛА И ЧАША МЛИЈЕКА


Foto: Ilustracija
Већ смо навикли на чоколаду од 80 грама умјесто 100, и на омекшивач од 1,8 литре умјесто двије, а ових дана увјерили смо се и да у литри млијека више нема литар.

Паралелно са поскупљењима и начинима да се “додворе” купцу, произвођачи ове основне животне намирнице почели су да смањују и паковања млијека, па купци неријетко помисле да су прошли јефтиније, али не и да су добили мање.
 
Несташица млијека више није тема. Рафови су пуни, увелико су замијењене цијене и стављене нове, веће, али се дешава и нови тренд. Произвођачи млијека почели су да мијењају величину амбалаже, па умјесто литар и по, ових дана на рафовима можемо видјети паковања од 1,463 литара. И то је јавна информација обиљежена на флаши.

Ово смањење нето масе производа је наставак праксе од раније којој прибегавају произвођачи. “Шринкфлација”, како се то још назива, представља један од начина на који компаније реагују на инфлацију. Тако је прије неколико година, чоколада са 100 грама смањена на 80 грама. Нестало је и 150 грама тестенине, 30 грама еурокрема из тегле од 400 грама, двадесетак грама кафе из паковања од 200 грама, стотинак милилитара детерџента од литар, као и стотинак милилитара уља из паковања од литар…

Горан Паповић, предсједник Националне организације потрошача Србије (НОПС) потврђује да се ово и раније дешавало, наглашавајући да је у питању чист примјер непоштене пословне праксе.
 
– Млијеко није први производ који је на такав начин обиљежен. Раније смо имали чоколаду као примјер. Задаржана је иста амбалажа, а количина је смањена, али ми не можемо да тужимо произвођача ако је све обиљежено на амбалажи. То је само непоштена пословна пракса и ништа више – каже Паповић.
 
Паповић додаје да није инфлација толико крива за овакво поступање него да се трошкови пребацују на навике потрошача, како се не би прекршио закон.
 
– Ако се смањи количина, а остане иста цијена, јасно је како то утиче на купце, тј. да се повећава незадовољство, али купац ништа не може да уради – закључује Паповић.
 
Корен свега потиче од директиве Европске уније из 2009. године о укидању обавезе о стандардној величини паковања намирница. Од тада произвођачи не морају стриктно да пуне амбалажу количином од 100 грама, килограма или литра, већ могу слободно да одређују количину која ће се налазити у паковању.
 
(Српска Инфо)