Колико Срби данас имају издашну руку приликом одласка на свадбу - питање је које је ових дана поново актуелизовано на друштвеним мрежама. Наиме, све је почело са исповијести једног корисника друштвених мрежа, који је написао како му је одлазак на свадбу код даљих рођака, раван робији.

Један пост ме повукао на ову тему па да видим шта мислите. Занима ме какве емоције вам изазове кад вас неко зове на свадбу? Дакле, не мислим на најбољег друга, другарицу или ближу родбину. Мислим на ове даље рођаке, пријатеље и сл. за које сте и заборавили да постоје и које сигурно не би звали на своју да они нису вас. Мени је то као позив за неки казамат, радије бих пристао да интензивно копам тај дан него да га проведем уштогљен са махом непознатим људима (постоји опција да се напијем и испаднем стока). Осим тога, не даје ми се тих 100 евра баш радо, а с обзиром да релативно ријетко идем на свадбе (избјегавам колико могу), ту је и обавезна куповина гардеробе. Е сад, ту ме највише нервира размишљање типа “наљутиће се ако не одемо”, “па ред је” и сл. а са тим људима се чујемо буквално никад – гласила је објава поменутог мушкарца на Реддиту.
 
Услиједили су коментари.
 
– Важи, прије бих отишао на свадбу него куповао гардеробу. До сада сам измишљао разне разлоге, али увијек отишао, ако су даљи, заболе ме и за поклон, 50 € довољно, посједим мало, чекам да се запију сви, шетам мало, попричам са још преосталима трезнима, чисто да будем виђен и паљба – написао је један.
 
– Не волим ни код оних који су ми блиски да идем на свадбу или славље. Драго ми је због њих, заиста, али припреме, куповина одјеће, цимање ми је. Нисам близак са фамилијом, ако идем, идем да испоштујем и то се тих пар сати ужасно сморим. Буквално ми је стрес – признаје други.

– Бураз, корона. Најбољи тренутни изговор за све, или је имаш, или неко твој има, па нећеш да ризикујеш, или ти је једноставно фрка од великог броја људи у затвореном простору. Још ако имаш малу дјецу/старе родитеље, таман – савјетује трећи.

– Чини ми се да смо као нација постали некако утучени. Видим по коментарима, а и генерално ми је то утисак. Мислим да је лош стандард поприлично крив. Доста се људи затварају у уске кругове, много ствари се гледа кроз финансије. Био сам више пута у прилици да идем на славља гдје нисам близак са већином, али не видим проблем. Увијек је атмосфера весела, углавном су људи пријатни према теби, чак и ако те први пут виде, храна је увијек добра и још ако си у прилици да нешто попијеш, буде то још интересантније. Супер прилика да можда упознаш неког, видиш обичаје неког краја ако идеш ван свог мјеста, проведеш дан у пријатној атмосфери и будеш дио нечијег весеља. Дајте људи мало позитиве – каже четврти.
 
Мушкарац који се пожалио на проблем, ријешио је да одговори.
 
– Нема везе са финансијама. Немам проблем ни да се дружим, једноставно ме оптерећује то да идем негдје гдје познајем евентуално два лика од 50+ година и гдје ћу се смарати до бола. Да не спомињем цимање за гардеробу, ово оно. Знам доста људи којима је то оптерећење. Највећи проблем видим у звању људи из разлога “ред је”, а све се своди на моменат кад се броје коверте. Ако се не видимо годинама, а живимо релативно близу, немој да ме зовеш на свадбу, једноставно је. Онда мени правиш проблем јер морам тебе да зовем, а сигурно ми не би пао на памет јер, је ли, заборавио сам да постојиш колико често се чујемо – написао је он.

А ако вас је занимало колико Срби остављају пара у коверти, ево и различитих одговора.
 
– За неку тако ближу родбину, рекао бих 100 €, а за баш најближе 200. Ако су неки лијеви, доста и 50.
 
– Генерално ми је ок ако знам да ће бити нека млађа екипа коју знам, онда се квалитетно изблеји + цирка. Ако је неко ближи 100 € (баш близак може 200), осталима доста 50.
 
– Зависи колико се напијем – био је одговор које је многе насмијао, пише Блиц.
​
(Блиц)