Куповина јефтине обуће и недостатак радне снаге, уз овогодишња поскупљења материјала, обућарске радње, којих је у граду све мање, довели су на ивицу пропасти.

Стари занати у Бањалуци полако, али сигурно одлазе у прошлост, а у прилог томе говори и чињеница да су обућарске радње некада биле у сваком дијелу града, док из године у годину све више обућара ставља кључ у браву. Они кажу да њихове услуге нису на цијени јер се све мање мари за квалитет.

- Најчешће старији људи доносе обућу на поправку. Млади скоро да и не свраћају јер не улажу новац у квалитетну обућу коју вриједи поправљати - казали су за “Глас Српске” из обућарске радње “Нешо”.

Према њиховим ријечима, омладина најчешће купује јефтиније ципеле, које износи, баци и купује нове.
Истичу да, осим муштерија, обућарским радњама недостаје и радне снаге.

- Млади већ генерацијама нису заинтересовани за овај занат, због чега се обућари и не школују. Тако је, нажалост, и са осталим занатима и сви полако изумиру - кажу у овој радњи у којој се обућарским занатом баве више од 25 година.

У неповољан положај обућаре су довела и овогодишња поскупљења, која нису заобишла скоро ниједну браншу.
- Све је поскупјело, па тако и материјал који је нама потребан за рад. Приморан сам да дижем цијене својих услуга, али не могу онолико колико би било реално, јер народ нема новца, тако ћу само изгубити муштерије - објаснио је обућар у тој радњи.

И у обућарској радњи “Бране” кажу да мали број грађана мари за квалитет.
- Мали проценат старијих људи чува и одржава своју стару обућу. Најчешће поправљамо дотрајале и похабане ђонове и пете - казали су у тој обућарској радњи.

Према њиховим ријечима, поједине обућарске услуге ове године скупље су за марку до двије.

- Када бисмо још поскупили, остали бисмо и без ово мало муштерија. Дешавало нам се да муштерије доносе веома стару обућу, коју је готово немогуће поправити, јер немају новца да купе нову - појаснили су из ове обућарске радње.

Обућари се, ипак, сјећају и љепших времена када се од тог заната могло лијепо живјети.

- Овим послом се бавим скоро читав живот, али никад није било лошије. Грађани много чешће и радије купују јефтине ципеле, чији је вијек трајања кратак и које не могу да поднесу било какве поправке - рекао је један бањалучки обућар.

Вуновлачарство

Да су занати на ивици опстанка, потврдио је и једини регистровани вуновлачар у граду Горан Ирић.
- Само у Бањалуци својевремено су радила три вуновлачара. Када сам се почео бавити овим послом, добро се радило и зарађивало. Сада је друга прича. Сваке године све је мање посла, а и зарада је мала - казао је Ирић.

 (Глас Српске)                                          
​