Научници који су истраживали море код Грендланда дошли су до једног јако необичног открића. Наиме, док су бушили дубоко у санту леда открили су рибу чијим венама тече свијетлећи зелени антифриз.

Млади шарени пуж (Липарис гиббус) садржавао је највише количине протеина против смрзавања икад забележене код риба

Као што антифриз помаже да се регулише температуру мотора аутомобила у екстремним условима, одређене врсте риба еволуирале су и имају сличну заштиту, посебно оне које живе у хладним стаништима као што су поларне воде Гренланда.

“Протеини антифриза лијепе се на површину мањих кристалића леда и спрјечавају их да прерасту у велике кристале” рекао је коаутор истраживања Дејвид Грубер, научни сарадник у Америчком природословном музеју  и угледни професор биологије на Градском унивезитету у Њујорку.

“Рибе са сјеверног и јужног пола самостално су развиле ове протеине.”

Протеини против смрзавања први пут су откривени у неким антарктичким рибама прије готово 50 година. За разлику од одређених хладнокрвних врста гмазова и инсеката, рибе не могу преживјети ако им се заледе тјелесне текућине, јер то може узроковати стварање зрнаца леда унутар њихових станица и дословно их претворити у сладолед.

“Чињеница да су се ови протеини против смрзавања развили у низу различитих и неповезаних рибљих лоза показује колико су кључни за преживљавање тих организама у ектремним стаништима”  рекао је други коаутор истраживања Џон Спаркс, кустос Одјела за ихтиологију, пише LiveScience.

“Рибе пужеви производе протеине против смрзавања као и сваки други протеин у свом организму те их затим излучују у крвоток”, рекао је Грубер. “Пуж је једна од ријетких врста риба које су живјеле међу сантама леда, у пукотинама. Било је изненађујуће да тако сићушна риба може живјети у тако екстремно хладном окружењу, а да се не смрзне.”

Такође је ријеткост да арктичке рибе показују биофлуоресценцију, што је способност претварања плаве свјетлости у зелену, црвену или жуту свјетлост, будући да на половима постоје дуготрајни периоди таме, посебно зими.

Ова карактеристика обично се налази код риба које пливају у топлијим водама, а ово је и први случај како је врста арктичке рибе показала ову прилагодбу, преноси Нови лист.

Овај запањујући ниво производње антифриза могла би помоћи овој врсти да се прилагоди животу у околини испод нуле, стоји у изјави. Такође поставља се питање што ће се догодити с пужевима ако се температуре океана повећају као резултат глобалног затопљења.

“Због брзог загријавања вода на Арктику, ове врсте прилагођене хладној води такође ће се морати такмичити с рибама прилагођенима топлијим водама које могу мигрирати на сјевер и преживјети на вишим географским ширинама” рекао је Спаркс.

“У будућности производња протеина против смрзавања можда више неће представљати предност у опстанку.”, закључио је он.


бука