356. п.н.е. - У Пели рођен Александар Трећи Велики, Александар Македонски. Био је македонски краљ. Владао је од 336. до 323. године п.н.е. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство и са војском стигао до Индије. Александар је намјеравао да удружи Македонце и Персијанце у један народ и тиме спријечи будуће сукобе. Послије Александрове смрти у 33. години, његово велико царство распало се у ратовима његових насљедника. За 13 година, колико је владао, Александар је створио дотад највеће царство у историји, које се простирало од Македоније до Индије. Посљедице његових освајања биле су далекосежне. Велико Персијско царство престало је да постоји, оснивањем градова подстакнут је развој трговине и економије на великом простору, од почетка његових похода на Персију од 334. п.н.е. рачуна се почетак историјског раздобља Хеленизма. Александар Македонски убраја се међу највеће војне стратеге у историји, па је многим владарима и војсковођама представљао животни узор.
1456. - Хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици - у којој су се посебно истакли српски одреди - потукла Турке који су опколили Београд. Преживјели од око 150.000 Турака под вођством султана Мехмеда Другог - Освајача сутрадан послије битке, у којој је рањен и сам султан, одустали су од опсаде града који су, заједно са Србима бранили њемачки, угарски и пољски крсташи.
1739. - Турци поразили Аустријанце код Гроцке и приморали их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. новембра 1739. Београд и сва територија сјеверно од Западне Мораве послије 21 године поново су припали Отоманском царству.
1784. - Рођен њемачки астроном и математичар Фридрих Вилхелм Бесел, оснивач и први директор Кенигсбершке опсерваторије, који је израчунао путању Халејеве комете и први утврдио промјенљивост кретања Сиријуса и Прокијуса и закључио да је ријеч о звијездама двојницима. На основу геодетских прорачуна извео је нове податке о облику и димензијама Земље. Усавршио је и неке математичке методе у астрономији.
1812. - У бици код Саламанке у Шпанији британска војска под командом фелдмаршала Артура Велзлија Велингтона поразила француске снаге којима је командовао маршал Огист Мармон.
1888. - Рођен амерички микробиолог поријеклом украјински Јеврејин Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. Награду је добио за проналазак стрептомицина, првог антибиотика који успјешно сузбија туберкулозу. Пронашао је и неомицин. Написао је аутобиографију "Мој живот са микробима".
1898. - Рођен амерички вајар Александер Стерлинг Калдер, негатор класичног поступка. Ране скулптуре имају карактер духовитих играчака, а у прве апстрактне конструкције уграђивао је мале моторе који су их покретали. Доцније творевине - "мобиле" - покретала су ваздушна струјања. Жичане конструкције лабилних спојева с обојеним лиснатим завршецима развијао је у простору, остварујући поетичну, покретљиву веселу вегетацију у гвожђу - промјенљивих ритмова и унутрашњих односа. Његов "мобил" огромних размјера постављен је 1958. испред палате Унеска у Паризу. "Стабиле" је фиксирао односом линија и плоха одмјерених пропорција. Бавио се и илустрацијама, сценографијом, примијењеном умјетношћу.
1917. - Александар Фјодорович Керенски постао руски премијер. Положај изгубио збацивањем Привремене владе 7. новембра 1917. /25. октобра према јулијанском календару, тада важећем у Русији/, првог дана Октобарске револуције. Из Петрограда је побјегао аутомобилом америчког посланства и 1918. је емигрирао.
1933. - Амерички пилот Вили Пост окончао први самостални лет око Земље, коју је прелетио за седам дана, 18 часова и 49 минута.
1934. - Америчког пљачкаша банака и убицу, "државног непријатеља број један" Џона Дилинџера у Чикагу су, послије 13 мјесеци потјере, убили агенти Федералног истражног бироа.
1941. - Око 600 устаника из Дробњака и Ускока у Другом свјетском рату, у снажном нападу на италијанске фашистичке окупаторске снаге, ослободило црногорски градић Шавник.
1943. - Савезничке снаге у Другом свјетском рату ослободиле италијански град Палермо на острву Сицилија.
1944. - У Лублину у Другом свјетском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избјегличкој влади у Лондону.
1972. - Совјетска космичка сонда "Венера 8" прва се меко спустила на површину Венере, с које је десет минута, прије него што су изгорјели инструменти, емитовала податке.
1981. - Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због покушаја да убије поглавара римокатоличке цркве папу Јована Павла Другог 13. маја 1981.
1991. - Предсједништво СФРЈ наредило разоружање и демобилизацију свих паравојних јединица у Хрватској.
1992. - Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побјегао из затвора.
1993. - Народна скуштина Републике Српске на засједању у Мркоњић Граду прогласила је неважећим за српски народ у бившој БиХ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.
1994. - Позивајући се на економску кризу, предсједник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.
2003. - У ирачком граду Мосулу амерички војници убили Удаја, Кусаја и Мустафу Хусеина, синове и унука свргнутог ирачког предсједника Садама Хусеина.
2011. - У центру Осла и на острву Утоја у терористичком нападу Андрес Брејвик убио 77 особа.