1667. године – Жан Батист Дени, лекар Луја XИВ, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце.

1683. године – Турска војска је почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјецки.

1691. године –  Ахмед II је на турском престолу наследио султана Сулејмана III у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. године.

1759. године –  Умро је Вилијам Колинс, један од најзначајњих енглеских лирских песника 18. века. Најпознатија дела: “Вече”, “Шкотске празноверице”, “Слобода”.

1798. године – У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео је острво Малта.

1848. године – Мађарска војска напала је Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.

1849. године – Мађари су топовима са Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију.

1897. године –  Рођен је енглески државник Роберт Ентони Идн, лидер конзервативне странке од 1955. године, министар иностраних послова (1935-1938; 1941-1945; 1951-1955), премијер (1955-1957). Под притиском јавног мнења, због британско-француско-израелске агресије на Египат у новембру 1956. године, поднео је оставку и повукао се из јавног живота.

1898. године – Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио је, уз подршку САД, независност Филипина.

1900. године – Немачки Рајхстаг усвојио је закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету.

1917. године – Грчки краљ Константин I абдицирао је у корист старијег сина, принца Александра.

1929. године –  Рођена је Ана Франк, аутор дневника о страдању Јевреја у окупираном Амстердаму у Другом светском рату, који је писала у тајном скровишту. Убијена је у марту 1945. године у нацистичком логору Берген-Белзен. Од породице Франк рат је преживео једино Анин отац.

1934. године –  Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934. године, забранила је политичке партије.

1936. године –  На Малом Калемегдану у Београду отворен је Зоолошки врт, у којем је до 1941. године сакупљено око 1.200 животиња.

1964. године –  Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.

1976. године – У државном удару у Уругвају оборен је председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура.

1987. године – Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса осуђен је на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.

1988. године – У Бангладешу су избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија.

1991. године –  Борис Јељцин је изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. Други председнички мандат Јељцин је освојио у јулу 1996. године, да би се у децембру 1999. године добровољно повукао с власти и за свог наследника предложио Владимира Путина.

1993. године – Амерички авиони су бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида.

1995. године – Умро је италијански музичар Артуро Бенедети Микеланђели, један од највећих пијаниста 20. века.

1999. године – На Косову и Метохији почело је размештање међународних безбедносних снага (Кфор), на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

2001. године – Македонија је поништила признање Тајвана, који је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином.

2001. године – Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. године у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији.

2003. године – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међуародног кривичног суда.

2003. године – Умро је Грегори Пек, један од последњих филмских великана његовог доба. Остао је упамћен по улогама у филмовима “Празник у Риму”, “Џентлменски споразум”, “Снегови Килиманџара”… Оскара је добио 1962. године за улогу у филму “Убити птицу ругалицу”.

2005. године –  Масуме ал-Мубарак, дугогодишњи борац за права жена, именована је на функцију министра за планирање и развој администрације и она је прва жена у историји Кувајта која је постала министар у влади те земље.

2006. године –  Умро је мађарски композитор Гиорги Лигети који се прославио опером “Ле Гранд Мацабре” и музиком за филм “2001: Одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика.

2006. године –  Умро је канадски медијски тајкун Кен Томсон, који је од штампарског царства свог оца направио највећег електронског издавача на свету Корпорацију Томсон.

2007. године –  Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Мартића на 35 година затвора, за злочине над Хрватима и Муслиманима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991-1995. године.

2008. године –  Канадски премијер Стивен Харпер званично се у име владе извинио староседоцима Канаде због праксе одвајања деце домородаца од њихових породица и приморавања да похађају државне школе у циљу асимилације у канадско друштво. Од 19. века па све до 70-тих година двадесетог века више од 150.000 деце одведено је присилно из својих домова.