68. године – Римски цар Нерон извршио је самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт.

1357. године – У Прагу је почела изградња каменог моста преко реке Влтаве који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег императора Немачко-римског царства и чешког краља Карла ИВ. Према предању, датум почетка изградње одредили су астролози.

1462. године – Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао је данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци су 1463. године освојили Босну и погубили краља Стјепана.

1672. године – Рођен је Петар I Алексејевич Романов (Петар Велики), цар Русије од 1682. до 1725. године, реформатор државе и друштва. Основао је Академију наука, покренуо прве новине (“Ведомости“), помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре, организовао државну управу и Русију поделио на губерније. На ушћу Неве 1703. године подигао је нову престоницу – Санкт Петербург.

1781. године – Рођен је енглески инжењер и проналазач Џорџ Стивенсон, конструктор локомотива. У Њукаслу је 1823. године основао прву фабрику локомотива, а његова локомотива (“Лоцомотион”) вукла је 1825. године на прузи Стоктон-Дарлингтон први путнички воз на свету.

1815. године – Завршен је Бечки конгрес који је заседао од септембра 1814. године, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао је преко руског цара Александра I да заинтересује Бечки конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске.

1870. године – Умро је енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, родоначелник социјалног романа, један од најзначајнијих и најчитанијих енглеских писаца. Најпознатија дела: “Дејвид Коперфилд”, “Оливер Твист”, “Пиквиков клуб”, “Стара продавница реткости”.

1874. године – Умро је индијански војсковођа Кочиз, поглавица апачког племена Чирикахуа, вођа Индијанаца у борбама против белих досељеника и америчке војске на југозападу САД.

1875. године – На брду Градац код Невесиња избио је један од првих већих сукоба Херцеговаца са Турцима у Босанско-херцеговачком устанку (1875-78). Устанак, назван “Невесињска пушка“, брзо се ширио и за месец дана захватио је и Босанску крајину.

1892. године – Рођен је амерички композитор Кол Портер, аутор популарних шлагера, музичких комедија и бродвејских мјузикла који су пренети и на филм.

1898. године – Потписан је споразум којим је Кина уступила Великој Британији Хонг Конг на 99 година. Хонг Конг је враћен Кини 1. јула 1997. године.

1914. године – У Београду је свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик је постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата је пренет у парк на Студентском тргу.

1923. године – У Бугарској је државним ударом оборена влада премијера Александра Стамболиског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата, Стамболиски и његови сарадници су убијени.

1928. године – Енглески микробиолог Александар Флеминг пронашао је пеницилин. Његово откриће примењено је тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Флеминг, Флори и Чејн су 1954. године поделили Нобелову награду за медицину.

1945. године – Председништво Антифашистичког већа народног ослободјења Југославије (АВНОЈ) донело је Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и држављана Југославије који су сарадјивали са окупатором.

1945. године – Југославија је с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне – “А” и “Б”. Прва је потпала под савезничку, друга под југословенску војну управу.

1972. године – Амерички бомбардери су напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата.

1991. године – Од ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло је око 100 људи, а 250.000 је остало без домова.

1995. године – Колумбијска полиција је ухапсила водју картела Кали Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге.

1999. године – Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-техниццки споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова. Тиме је окончан ваздухопловни напад НАТО на СРЈ, а на Косову су, на основу резолуције Савета безбедности УН 1244, распоредјене међународне снаге, међу којима је највећи број војника из земаља чланица НАТО-а. Са повлачењем војске и полиције, са Косова су почели масовно да одлазе Срби и Црногорци.

1999. године – Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи је убијено, а око 5.000 рањено у нападу НАТО на СР Југославију, које је почео 24. марта. Тешко су отећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

2000. године – Савет безбедности УН продужио је мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев СР Југославије да се те снаге повуку.

2000. године – Умро је амерички вајар Џорџ Сигал, један од најпознатијих представника поп-арта.

2003. године – Папа Јован Павле ИИ је петодневним боравком у Хрватској окончао стоту посету некој страној земљи.

2004. године – Бивша кандидаткиња за Нобелову награду за мир Лејла Зана из Турске ослобођена је после десет година проведених у затвору због повезаности са курдским побуњеницима.

2010. године – Умрла је руска балерина Марина Семенова, легендарна класична плесачица из совјетског доба.